Нови уговор – најгори део посла

Радомир Антић, селектор фудбалске репрезентације Србије, још није потписао нови уговор са Фудбалском организацијом, али пошто посао не може да чека, он планира да у јануару или фебруару окупи играче на краће зимске припреме. У разговору са њим добили смо одговоре на нека питања.

Имали сте месечну плату од 30.000 евра, да ли се зна колика ће она да буде по новом уговору?

Тај договор о новом уговору ми је најгори део посла. Преговори још трају. Волим да будем професионално одговоран у сваком послу, али ме јако љути оно наше „лако ћемо”. И сад то „лако ћемо” требало би да се догоди ускоро. А, када је реч о детаљима новог уговора, није тајна да је моја вредност на светском тржишту много већа од суме коју сам добио од Фудбалског савеза Србије у време квалификација. До почетка шампионата имамо још шест месеци, а посао не може да чека. Зато планирам даљи рад. Ове зиме требало би да окупим играче на краћим припремама, али још не знам када и где ће се то догодити.

Како се осећате после успеха?

Резултат јесте велики. Фудбалска селекција Србије изборила се за директно учешће на шампионату света у Јужној Африци (од 11. јуна до 11. јула 2010. године), упркос томе што је била у групи са фаворитима Французима. Али, иза ових резултата постоји нешто што је много лепше, а то је слика публике, то је пун стадион. А, тако је било када смо у овим квалификацијама играли у Београду. За све нас, за мене и за играче веома је значајно што смо стекли поверење свог народа. То је оно што ми греје душу и срце.

Како сте формирали овај тим?

Тражио сам од играча оно што могу, а то је понашање на терену које је у складу с менталитетом Срба. Значи, нема ништа без велике борбе, брзине и поштовања свих договора. Нисам их оптеретио мојом прошлошћу. Био сам прагматичан. Говорио сам само о њима и њиховим способностима и могућностима. И расли су као група у свим деловима: и фудбалским, и појединачним, и колективним. Тако смо постали једна чврста породица.

Шта су Вам играчи доносили из клубова?

Донели су ми преко десет титула. Имамо првака и победника лига купа Енглеске (Видић), победника купа Енглеске (Ивановић), првака Италије (Станковић), победника купа Италије (Коларов), купа и суперкупа Немачке (Душко Тошић), првака и победника суперкупа Белгије (Јовановић), првака и победника суперкупа Украјине (Нинковић), победника купа Словачке (Матић и Милинковић), првака и победника купа Србије (Петровић)…

Колико често се чујете са играчима?

Увек, и када немамо припреме за неку утакмицу. Тај контакт је непрекидан. Ми стварно дишемо у истом ритму. Славили смо неколико свадби, рађање деце, низ рођендана… Сви учествујемо у тим слављима. Све чланове државног тима доживљавам као своју децу. Они то знају. Јер, мој однос према њима никада није лажан. Једни другима искрено кажемо све што мислимо. И међу нама никада нема љутње. Све што нам се догађа називамо правим именом. То је најважније у свим односима.

Колико се новца добија пре поласка у Африку?

Сви фудбалски савези чије селекције су се пласирале на Светско првенство у фудбалу добијају, у старту, исту суму, а остатак зависи од успеха на том такмичењу. Ова стартна сума је око девет милиона долара, плус низ материјалних давања за смештај и све трошкове у току такмичења. Свему овоме требало би додати и зараде од спонзора, реклама…

Шта Вам на то после свега каже „улица”?

Увек сам био и остао отворен за сваку врсту разговора, па и на улици. Људи ме препознају. Неко ми се само јави, а понеко жели и да разменимо неколико речи. Разумем све те односе. Познати људи кажу да је то цена славе, а ја мислим да је то моја обавеза. Станујем на Новом Београду у блоку 61. И ту, са мојим комшијама, кад ме позову, пијем пиво испред киоска…

С. Р.