Хрватска има килаву политику

Од нашег сталног дописника

Љубљана, 21. јануара – Гостујући у емисији „Недељом у два” Првог програма Хрватске радио телевизије (ХРТ), словеначки посланик Змаго Јелинчич објаснио је широј публици своју најновију иницијативу – референдум на коме би Словенци одлучили треба ли Хрватска да уђе у Европску унију, а уз то је прогнозирао како ће се развући процес хрватског уласка у Унију: „Ваши политичари су говорили о уласку Хрватске у ЕУ 2001, па 2003, па 2005, затим 2007, а сада 2008, али ништа од тога. Ја сам одмах тврдио да то неће бити пре 2012. Хрватска је прогласила Заштитну еколошко-риболовну зону (ЗЕРП) и то упркос препоруци ЕУ да то не чини јер крши договоре и не поштује потписане споразуме; Хрватска иде главом кроз зид и уцењује Европу.”

Зато Јелинчич тврди да је за Хрватску најбоље да у ЕУ уђе у пакету са осталим државама западног Балкана, дакле са Србијом, БиХ, Црном Гором, Македонијом и Албанијом. Уз напомену да Хрватска са Словенијом није решила ниједно отворено питање, Јелинчич је дотакао и добросуседске односе, уверен да су Хрвати неправедни према Словенцима: „Словенцима се овде свашта догађало; тукли су их, неки су силовани, разбијани су им аутомобили, рушене куће, викендице једна за другом… Зато не разумем зашто неки Словенци још долазе на хрватско море.”

Додаје да је Истра била словеначка (те зато на њу Словенија полаже право), а Задар италијански, и не устеже се ни да понови изјаву којом је јесенас усталасао политичку климу између Љубљане и Загреба, када је рекао да је хрватска политика говедарска. „Казао сам да су хрватски политичари говеда и остајем при томе. Имате килаву политику која се заснива на ономе што се догађало у Другом светском рату, на усташтву које у Хрватској заправо никада није било санкционисано. Денацификација Хрватске се никада није догодила, иако би морала. Мислим да је Фрањо Туђман рекао да је хрватски народ стока, и то стока ситног зуба”, примећује Јелинчич.

Словеначки ултранационалиста, како Јелинчича често називају на ХРТ, тврди да су хрватски политичари лоши за Словенију, да манипулишу употребљавајући одређене цитате истргнуте из међународних аката, и то само у деловима који им иду у корист. Јелинчич, ипак, одаје признање ривалима, изјавом да су „из Европе много извукли”. „Показали сте (ЕУ) да је не треба слушати и да она поклекне пред вама као сада са ЗЕРП-ом”. Шездесетогодишњи Јелинчич добро памти и Брозово време, незадовољан што је питање граница остало апсолутно нерешено: „Треба знати да је Тито створио заједничку државу и упркос споразуму из Јалте о подели некадашње Краљевине Југославије рекао да ће он решити сва унутардржавна питања, али их није решио. Европа би требало да одржи обећање и сазове мировну конференцију о некадашњој Југославији, јер док та није сазвана – рат траје. Чињеница је да је у Југославији био рат. А ако је био рат, после сваког рата мора уследити мировна конференција; тако је према међународном праву.”

Јелинчич, велики љубитељ оружја који се у домовини хвали да је уништио први тенк ЈНА током рата за осамостаљење Словеније јуна 1991, признаје да је био срцем и душом за улазак државе у НАТО, али је касније увидео да је то „бизнис-организација и ништа више”. Није заобишао ни питање Косова, за које Јелинчич тврди да га не би смела решавати Словенија већ неутралне земље, те да би у том циљу све одлуке и расправе повезане са будућим статусом Косова требало препустити неуплетеној држави. Будно прати уплитање Руса који „у Републици Српској желе да граде базе”, што схвата као приближавање новом хладном рату.