Hrvatska ima kilavu politiku

Od našeg stalnog dopisnika

Ljubljana, 21. januara – Gostujući u emisiji „Nedeljom u dva” Prvog programa Hrvatske radio televizije (HRT), slovenački poslanik Zmago Jelinčič objasnio je široj publici svoju najnoviju inicijativu – referendum na kome bi Slovenci odlučili treba li Hrvatska da uđe u Evropsku uniju, a uz to je prognozirao kako će se razvući proces hrvatskog ulaska u Uniju: „Vaši političari su govorili o ulasku Hrvatske u EU 2001, pa 2003, pa 2005, zatim 2007, a sada 2008, ali ništa od toga. Ja sam odmah tvrdio da to neće biti pre 2012. Hrvatska je proglasila Zaštitnu ekološko-ribolovnu zonu (ZERP) i to uprkos preporuci EU da to ne čini jer krši dogovore i ne poštuje potpisane sporazume; Hrvatska ide glavom kroz zid i ucenjuje Evropu.”

Zato Jelinčič tvrdi da je za Hrvatsku najbolje da u EU uđe u paketu sa ostalim državama zapadnog Balkana, dakle sa Srbijom, BiH, Crnom Gorom, Makedonijom i Albanijom. Uz napomenu da Hrvatska sa Slovenijom nije rešila nijedno otvoreno pitanje, Jelinčič je dotakao i dobrosusedske odnose, uveren da su Hrvati nepravedni prema Slovencima: „Slovencima se ovde svašta događalo; tukli su ih, neki su silovani, razbijani su im automobili, rušene kuće, vikendice jedna za drugom… Zato ne razumem zašto neki Slovenci još dolaze na hrvatsko more.”

Dodaje da je Istra bila slovenačka (te zato na nju Slovenija polaže pravo), a Zadar italijanski, i ne usteže se ni da ponovi izjavu kojom je jesenas ustalasao političku klimu između Ljubljane i Zagreba, kada je rekao da je hrvatska politika govedarska. „Kazao sam da su hrvatski političari goveda i ostajem pri tome. Imate kilavu politiku koja se zasniva na onome što se događalo u Drugom svetskom ratu, na ustaštvu koje u Hrvatskoj zapravo nikada nije bilo sankcionisano. Denacifikacija Hrvatske se nikada nije dogodila, iako bi morala. Mislim da je Franjo Tuđman rekao da je hrvatski narod stoka, i to stoka sitnog zuba”, primećuje Jelinčič.

Slovenački ultranacionalista, kako Jelinčiča često nazivaju na HRT, tvrdi da su hrvatski političari loši za Sloveniju, da manipulišu upotrebljavajući određene citate istrgnute iz međunarodnih akata, i to samo u delovima koji im idu u korist. Jelinčič, ipak, odaje priznanje rivalima, izjavom da su „iz Evrope mnogo izvukli”. „Pokazali ste (EU) da je ne treba slušati i da ona poklekne pred vama kao sada sa ZERP-om”. Šezdesetogodišnji Jelinčič dobro pamti i Brozovo vreme, nezadovoljan što je pitanje granica ostalo apsolutno nerešeno: „Treba znati da je Tito stvorio zajedničku državu i uprkos sporazumu iz Jalte o podeli nekadašnje Kraljevine Jugoslavije rekao da će on rešiti sva unutardržavna pitanja, ali ih nije rešio. Evropa bi trebalo da održi obećanje i sazove mirovnu konferenciju o nekadašnjoj Jugoslaviji, jer dok ta nije sazvana – rat traje. Činjenica je da je u Jugoslaviji bio rat. A ako je bio rat, posle svakog rata mora uslediti mirovna konferencija; tako je prema međunarodnom pravu.”

Jelinčič, veliki ljubitelj oružja koji se u domovini hvali da je uništio prvi tenk JNA tokom rata za osamostaljenje Slovenije juna 1991, priznaje da je bio srcem i dušom za ulazak države u NATO, ali je kasnije uvideo da je to „biznis-organizacija i ništa više”. Nije zaobišao ni pitanje Kosova, za koje Jelinčič tvrdi da ga ne bi smela rešavati Slovenija već neutralne zemlje, te da bi u tom cilju sve odluke i rasprave povezane sa budućim statusom Kosova trebalo prepustiti neupletenoj državi. Budno prati uplitanje Rusa koji „u Republici Srpskoj žele da grade baze”, što shvata kao približavanje novom hladnom ratu.