Наоружано пола милиона грађана БиХ

Од нашег дописника
Сарајево – Резултати истраживања које је вршио УНДП потврдили су да око пола милиона грађана Босне и Херцеговине поседује нелегално оружје које се неретко користи у инцидентима којих је у овој земљи, нажалост, из године у годину све више и од којих многи завршавају смртним исходом. Од завршетка рата па до 2003. године у БиХ је од нелегалног оружја живот изгубило око 8.000 људи, док није мали број ни оних који су задобили теже или лакше телесне повреде.

„Само у првих девет месеци прошле године десило се укупно 90 инцидената, а у истом периоду ове чак 453 у којима је смртно страдало 66 људи, што значи да се број инцидената у овом, релативно кратком, периоду повећао за 403 одсто”, каже Амна Бербић, шеф Одељења за безбедност и правду УНДП-а. Она сматра да је БиХ, кад је реч о нелегалном оружју, и дан-данас права темпирна бомба.

Бербићева упозорава да је адекватна законска регулатива једини начин да се оружје узме из руку нелегалних корисника коју, као такву, БиХ тренутно нема. Босна и Херцеговина није донела ни закон о амнестији због чега ни они који би се радо решили зла не могу то да учине зато што се плаше казне. Појединци то раде тако што оружје, у неким случајевима и у већим количинама, бацају у провалије, реке или нека друга места, а неретко и на просторе који су минирани током рата и на тај начин деминере доводе у двоструку опасност.

„Неопходно је чим пре хармонизовати домаће законе у складу са директивама Европске комисије. На тај начин дошли бисмо до строжих казни, морали бисмо сваких пет година извршити пререгистрацију, а дозволу за ношење оружја могли би да добију само они који задовоље прилично захтевне критеријуме”, објашњава Бербићева.

Огромна количина оружја која је у поседу грађана несумњиво потиче из прошлог рата. Истраживање УНДП-а показало је да се нелегално оружје, осим у ватреним обрачунима, користи и у многе друге сврхе, између осталог за самоубиства, оружане пљачке, као и кријумчарење, односно продају. Сазнања УНДП-а говоре да у БиХ цвета црно тржиште оружја, а према неким информацијама пушка се моће купити за 300 или 400 конвертибилних марака.

Аналитичари упозоравају да се у БиХ, што се оружја тиче, недовољно поштују постојећи закони, кажу да „они постоје само као параван за међународну заједницу“ из ког разлога је „оружје у овој земљи постало једно од основних средстава за рад, све је више пљачки уз претњу ватреним оружјем“.

Бербићева помиње и организоване акције прикупљања оружја којих је у БиХ било и које би, према њеном мишљењу, требало чешће организовати на начин да се законски гарантује људима да неће сносити никакве санкције уколико предају оружје.