Храбар курс ка Европи

Глобална финансијска криза погодила је регион централне и источне Европе јаче него било који други крај света. Упркос томе, Србија наставља да исказује напредак у транзицији. Многоструко атрактивна за инвеститоре, наша земља ипак још кубури са бирократским баријерама и корупцијом, сматра Питер Сенфеј, водећи економиста Европске банке за реконструкцију, у ексклузивном разговору за „Политику”, уочи данашњег званичног представљања извештаја ЕБРД у Београду.

Можете ли да нам изложите суштину Транзиционог извештаја ЕБРД за Србију у 2009 – колики је напредак остварен ?

Србија је једна од земаља које настављају да исказују напредак у транзицији, чак и у тешким условима. У Извештају посебно наглашавамо посвећеност Србије слободној трговини, уочљиву и из одлуке да унилатерално примени Привремени трговачки споразум са ЕУ. То је храбра одлука Владе Србије, јер подразумева привремени губитак царинских прихода у периоду када укупни приходи падају. Такође, истичемо да је одлучна акција владе и централне банке помогла у спречавању кризе у банкарском сектору крајем 2008. године. Похвално је што је влада одржала корак у спровођењу ММФ-овог програма. Ипак, мањак интересовања инвеститора означава да поједине важне приватизације нису спроведене или су стављене „на лед”. По нашем мишљењу, важно је да се сачине уверљиви планови за те приватизације за период када се тржишна клима поправи.

Како оцењујете инвестициону климу у Србији, у поређењу са регионом ?

Укупно узев, инвестициона клима у Србији је знатно побољшана у последњих десетак година. Већина стратешких инвеститора на српском тржишту је веома задовољна својим улагањима. Србија је по много чему атрактивна за инвеститоре: по свом географском положају, ниским корпоративним таксама и обиљем веома образованих младих људи који говоре стране језике. На минус страни је то што унакрсна истраживања пословне климе указују да и даље постоји значајан простор за реформе у домену укидања баријера и бирократије, борбе против корупције и унапређења приступа финансијама.

Шта би требало да буду стратешки инвестициони приоритети наше земље у краткорочном и средњорочном периоду?

Краткорочно, надлежни би требало да настоје да привуку инвеститоре у стратешке секторе као што су енергетика, телекомуникације, авиокомпаније и рударство. Зато што такви инвеститори могу донети не само толико неопходан новац, већ и техничку експертизу и знање. Ако се пројекти ураде на прави начин, кроз транспарентни процес који подразумева отворени тендер и фер надметање, резултат може бити настанак компетитивног окружења од чега користи имају обични грађани, корисници робе и услуга великих компанија. Средњорочно, Србија би требало да настоји да искористи своју географску предност као жижа Балкана. Примена ЦЕФТА учиниће Србију и остатак региона не само бољим местом за обављање трговине, већ и атрактивнијом локацијом за инвеститоре.

ЕБРД је недавно затражила додатни капитал од својих деоничара. Зашто је важно да се повећа банчин капитал, шта би то значило за регион у који инвестира?

Источна Европа се још суочава са великим економским и политичким изазовима. Упркос незабележеним глобалним фискалним пакетима антикризних мера, као и јединственој међународној сарадњи и институционалној подршци уз помоћ којих је до сада избегнута системска криза у финансијском и валутном сектору региона. Као одговор континуираним ефектима кризе и повећаној тражњи за финансирањем, ЕБРД је подигла ниво инвестиција на осам милијарди евра ове године, што је за 52 одсто више него што је Банка инвестирала у региону лане. Глобална криза погодила је централну и источну Европу јаче него било који други регион света и било какав опоравак у 2010. години биће ломан и спорадичан. Социјална цена кризе тек ће се осетити – промашена задуживања и банкроти су у порасту. Као последица тога, незапосленост ће наставити да расте. Постоји ризик од стагнације економских реформи, чак и од назадовања. Токови кредита у региону задржаће се на веома ниском нивоу. Финансирање у комерцијалном сектору биће скупо, ако га уопште и буде. Ојачане финансије ЕБРД биће неопходне да помогну Банци да се кроз своје пројекте заузме у премошћавању празнина у транзицији које је криза продубила. Зато је председник ЕБРД Томас Мироу препоручио акционарима ЕБРД да размотре повећање капитала у висини од још 10 милијарди евра (са садашњих 20 милијарди), што би Банци омогућило да подигне ниво свог годишњег ангажовања на девет-десет милијарди евра у периоду од 2010. до 2015. године. Додатни фондови ће омогућити Банци да настави са робусном подршком према повећаним потребама својих клијената кроз подршку банкарском сектору и унапређење токова финансија, поготово према малим и средњим предузећима у региону.