Живети европски у Србији

Из два независна и цењена извора обелодањено је да је компанија S&T (System and Technology), са седиштем у Бечу, прошле године у пружању информатичко-комуникационих услуга (ICT) била најбоља у средњој и источној Европи. Магистар Предраг Вранеш, бивши голман ватерполорепезентације, а данас директор истоименог српског огранка, каже да су и на домаћем тржишту у самом врху.

Наш саговорник је завршио Електротехнички факултет у Београду, магистрирао рачунарске науке на Универзитету Калифорнија у Лос Анђелесу, провевши тамо неко време као асистент и потом радећи у истраживачком центру ИБМ-а „Томас Вотсон”. Од самог оснивања 1996. је директор иједанјеодреткихкојикоднастоликодугоопстајеупрестижнојинтеранционалнојкомпанији.

У години коју испраћамо Србија је начинила информатички корак уназад. Да ли је то могло да се избегне, имајући у виду колико заостаје за ЕУ?

Када то кажете, вероватно мислите на пад укупног промета. Криза упућује на рационалну потрошњу, тако да мања продаја ИТ опреме и не мора да значи да смо назадовали. Узмите просечну породицу у Србији: Да ли је назадовала ако није купила најновији, али је зато са знатно мање новца са старим личним рачунаром била више присутна на Интернету? Да ли је компанија назадовала ако је, уместо куповине опреме и одржавања, то поверила некоме од поверењаплаћајући месечну услугу? Или ако се на пример наместо набавке лиценцираног софтвера неко одлучио за „отворени кôд” (open source)? Да бисмо установили јесмо ли назадовали или напредовали, неопходно је да знамо, поред тога колико смо, и на шта је новац потрошен. Последице кризе нису се подједнако осетиле у свим областима ИТ-ија – најгоре су, вероватно и сасвим оправдано, прошле компаније које се претежно баве продајом информатицке опреме.

Шта предвиђате за следећу? Какве нас замке и препреке чекају?

Природно је и у следећој години очекивати да улагање у ИТ буде рестриктивно, али сврсисходно. Било би наивно уверавати некога како је баш сада оптималан тренутак да се предузећа и институције определе за значајне информатичке подухвате. Нашим корисницима саветујемо да буду веома опрезни и одаберу искључиво улагања која ће неспорно допринети побољшању пословних резултата.

Нема ничег лепшег и изазовнијег од нових идеја у рачунарству. Cloud computing (рачунарски или Интернет облак) најновији је пример иновације која већ неколико година дрма светске гиганте као што су „Мајкрософт”, „Гугл” или „Амазон”. У основи, рачунарски или, чак, информатички ресурси и комплетна решења доступни су преко Интернета, баш као што су струја или вода за које плаћамо месечну накнаду. Ако се томе дода све већа употреба софтвера као услуге (SaS - Software as a Service) и outsourcing-а услуга и опреме, ваше питање о замкама и препрекама постаје вишеструко важно.

Какво јестање ИТ ектора у Србији?

Ако желимо да идемо путем реформи и развоја, информационе технологије нам морајубити сапутник. Као свуда у свету стање у приватном или привредном сектору је на релативно високом нивоу, у јавном има доста простора за побољшања. Зашто се и у овом другом не остварују користи од примене ИТ-ија као у приватном, које се пре свега огледају у смањењу трошкова, повећању задовољства корисника, расту профита, а у последње време све више и порасту прихода?Верујем да се у Србији помоћуИТ-ија (мислим на усавршена пословна решења) може остварити додатна конкурентска предност. Што се тиче приватника, правила су ту јасна: ако не успете у послу, компанија пропада и затвара се.

Нажалост, недостатак конкуренције, бирократски приступ и усмерење на технологију уместо на организацију и квалитет управљања, главне су препреке у смањењу трошкова и побољшањудржавних услуга. Уколико нисте задовољни једним мобилним оператером, можете брзо и лако да пређете код другог. Ако нисте задовољни државном администрацијом у својој земљи, не можете да се обратите иностраној!

Које бисте мере предузели да сте у прилици да одлучујете? Колико држава треба и мора да се умеша?

Постоји више нивоа на којима би држава морала више да учествује: од подстицања личне и пословне употребе, већих улагања у развој ИТ-ија, ширења економски приступачног, ако не и бесплатног, широкопојасног Интернета, па све до информатичког описмењавања свих грађана.У сваком случају, држава би информатизацију требало да препозна као један од својих приоритета дајући пример умножавању онлајнуслуга и сама се описмењујући у информатичком смислу. Требало би повећати стопу употребе Интернета (око 35 одсто домаћинстава). У суштини, развој државе и друштва делује подстицајно и на развој ИТ-ија, али важи и обратно.

Да ли је наша земља, уопште, информатички конкурентна?

Условно речено, јесте. Стручних људи имамо, можда недовољно, а   цена рада висококвалификованих у Србији је и даље доста нижа него у земљама западне Европе, чак и од неких у окружењу – попут, Мађарске или Словеније. На основу искуства компаније којом руководим, могу да посведочим да је препозната висока стручност наших инжењера, консултаната и програмера и веома конкурентна цена на тржиштима ван Србије. Процес глобализације у ИТ-ију се мора, допало се то неком или не, прихватити као неминовност, што за нашу земљу може бити и развојна шанса. Мултинационалне компаније измештају своје истраживачке и развојне центре или отварају новеу земљама у развоју. И Србија има прилику да у тој прерасподели добије део колача, алису за ову утакмицу потребни одговарајући услови – конкурентна цена радне снаге, квалитет локалне (посебно ИТ) инфраструктуре, макроекономска стабилност, висок степен економских слобода, заштита интелектуалних права, евентуалне пореске олакшице и, можда понајвише, научно развојни потенцијал и квалитет образовања.

Прибојавате ли се убрзаног одласка ИТ стручњака, нарочито младих, уколико овде не буде посла? Како их компанија у којој радите подстиче да остану?

Не треба занемаривати велики, готово сталанодлазак даровитих у овој области. Није то ни тако лоше, јер је у крајњој линији ово глобално конкурентна индустрија и, дугорочно гледано, можда је добро да имамо наше стручњаке на добрим местима на врхунским универзитетима или у најјачим светским ИТ корпорацијама. Креативно и инвентивно државно руководство тај, на први поглед недостатак, може претворити у нашу конкурентску предност. Зар би било боље да су Дивац, Бодирога, Шапић, Вујасиновић, Видић, Станковић, Чавић, Ђоковићсве време живели и радили у Србији? То су наси нови трагачи за „златним руном”, наши нови Аргонаути, а будите сигурни да их у свету ИТ-ија имамо више него другде, цак и више него у спорту!

У компанији коју водим просечна плата је на нивоу, можда изнад просекаЕУ, поред улагања у стално усаврашавање, запослене награђујемо готово искључиво према постигнутим резултатима. Чак и укризи нисмо прибеглиотпуштању и смањењу зарада исказаних у еврима. Наш мото је: Живети у Србији са европским зарадама, али одмах!

Какву бисте поруку упутили младим руководиоцима, знајући да имате велико истраживачко и пословно искуство?

Према Питеру Дракеру, човеку који је – како кажу – измислио менаџмент, будући руководиоци морају обратити посебно пажњу на организациону структуру, финансијске резултате, управљање временом, корпорацијску културу и прецизно дефинисан делокруг посла и одговорности сваког запосленог. Под претпоставком да је оформио талентован тим први и најважнији задатак руководиоца-лидера јесте да инспирише запослене да преузму део компанијске одговорности. Делотворна и јасна комуникација је појединачно најзначајнија одлика коју мора имати. Идеално би било да је сваком запосленом потпуно јасна и визјија и стратегија која води до њене реализације. Ако не знате куда идете, сигурно ћете тамо стићи.Што би рекао мој пријатељ и бивши колега, визионара је у свету мало, а сањара има на претек. У Србији је то више изражено!

Како јеS&T, према оцени „Гартнера”, доспео на прво место у овом делу Европе? Чиме је то завредио?

Да не звучи нескромно, али ово је одлична вест за све нас: лепо је чути да у Србији постоји компанија која готово 15година непрекидно успешно послује и представља, по оцени независних стручних извора, водећу у региону у области своје основне делатности.Да смо и као локална међу најбољим ИТ компанијама потврђује недавни извештај IDC-а, светски признате компаније у истраживању ИТ тржишта, Мислим да смо једина компанија која послује у Србији, а помиње се у оба извештаја.