Распродаја Америке

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 22. јануара – Американци су навикли на велике распродаје, али многе ових дана плаше гласови да је „Америка на распродаји”. Учестали су, наиме, извештаји да су странци, користећи слабост долара, навалили и да овде купују „све што им падне под руку”, укључујући и деонице компанија које су се нашле у финансијским тешкоћама.

Купују и испод књиговодствене вредности, упозорава Гари Хафбауер из Питерсон института за међународну економију.

За велики део света САД сада су на распродаји по сниженим ценама, констатовао је „Њујорк тајмс”. За само прве две недеље ове године, додаје, страни бизнисмени су договорили куповину акција овдашњих фирми у вредности од 22,6 милијарди долара, што чини више од половине укупно најављених уговора. Нарочито су се „разиграли”, при том, Саудијци, Кувајћани, Кинези…

Глад за готовином

Слутње о рецесији најмоћније економије, које су изазвале панику на светским берзама, као и даљи пад вредности долара – могу додатно да убрзају ову „распродају”. Сличан курс забележен је прошле године када су странци, у приватним трансакцијама, купили акције америчких компанија у рекордном износу од 414 милијарди долара – за 90 одсто више него претходних 12 месеци – преноси лист податке истраживача организације Томсон фајненшел.

Уздрмано америчко финансијско тржиште, погођено понајвише драмом са стамбеним кредитима, сада је „гладно готовине” – констатује се – па иностране фирме то користе да под повољним условима прибаве деонице банака (као што су Мерил Линч, Ситигруп и Морган Стенли), некретнина, челичана, фабрика хране за децу…

У новој врсти „јагме” предњачи, наводи се, Канада са лане уложених 65 милијарди. Примећује се, такође, да су у последњих седам година куповине нагло убрзали Јужнокорејци са 5,4 на 10,4 милијарде, Индијци са 364 милиона на 3,3 милијарде, Руси са 60 на 572 милиона…

Распламсавају се, уједно, размишљања – неће ли такви токови уздрмати суверенитет и националну безбедност Америке. Неке посебно забрињавају велики улози државних фондова земаља Блиског истока, а посебно Кине чије су велике куповине овдашњих државних обвезница довеле до тога, како је пренео часопис „Атлантик мантли”, да се сваки становник суперсиле у последњој декади задужио код сваког житеља тог азијског џина за по 4.000 долара.

Готовина за којом вапи Америка, сада се гомила у рукама великих извозника и петролејских сила. О могућним последицама известио је и „Глас Америке”. Пренео је процене да с ценом нафте од око 100 долара по барелу земље ОПЕК-а зарађују толико да би за шест дана могле да откупе „Џенерал моторс”, а за три године – чак 100 од 500 водећих компанија САД. 

Реаговања на постојећи талас иностраних „откупа” су различита. Једни то виде као доказа поверења у америчку економију, други – као показатељ текуће „багателности” многих њених погона.

У испоставама страних компанија овде ради око пет милиона Американаца који у њима зарађују 30 одсто више него што се за исте послове добија у домаћим предузећима, каже заменик министра финансија Роберт Кимит, хвалећи ефекте иностраних улагања. Мичигенска гувернерка Џенифер Гранхолм каже да је за четири године свог мандата три пута путовала у Европу и два пута у Јапан, да би прибавила инвестиције за привреду њене савезне државе где је „изгубљено” 400.000 радних места у индустрији.  

Америка је често у свету оптуживана за негативне ефекте глобализације, али се овде на исто жали Лио Џерард из Уније радника у челичанама. „Ослабили смо нашу индустријску базу, запали у велики трговински дефицит, и сада земље које су према нама у суфициту долазе овамо и купују нашу имовину, што је као да вам неко пљуне у лице”, каже он.

Директорка вашингтонског огранка најмоћнијег синдиката АФЛ-ЦИО Теа Ли мисли другачије. „Нисмо баш у позицији да много пробирамо одакле ће нам стићи новац”, признаје.

Растући спољни утицаји

Од 2001. Американци су изгубили више од три милиона радних места у индустрији, за шта махом окривљују неповољну спољну трговину и глобализацију. „Њујорк тајмс” подсећа, међутим, да Американци широм света држе акције и обвезнице туђих дугова у вредности од око шест билиона долара…

Кад се све узме у обзир, америчка економија је „растуће подложна утицајима одлука донетих изван ње”, закључује њујоршки дневник. „Имамо само две могућности: да прихватимо страна улагања у наше фирме или да се упустимо у масовна отпуштања”, каже демократски сенатор Чарлс Шумер.

О таквим изазовима расправљају и претенденти за председника САД. Садашњи шеф Беле куће Џорџ Буш предложио је парламенту „стимулативни пакет” за домаћу економију у износу од 140 милијарди долара. Али, то је, како рачунају експерти, једнако само „једном постотку националне економије”.  

Снаге које траже више капитала много су веће од политичких снага, поручује Џефри Гартен из универзитета Јејл. У међусобном сучељавању бизнис ће „као увек”, каже, надвладати, администрацију… У међувремену, настављају се и овдашња „распродаја” и потреси на светским берзама.