Оградом бране Гружанско језеро

Крагујевац – Све већи број загађивача и захуктала дивља градња на обалама Гружанског језера, са кога се око пола милиона становника Крагујевца и централне Србије снабдева водом за пиће, натерали су и државне органе и управу града да нешто предузму. Из НИП-а ће Крагујевцу, с обзиром на то да је директно заинтересован за решавање овог проблема (90 одсто грађана користи воду из гружанске акумулације), бити уплаћено 23,6 милиона динара. Средства ће, како сазнајемо, бити искоришћена за ограђивање језера и формирање зоне санитарне заштите. 

– Више нисмо могли да немо посматрамо како акумулација, са које се највећи број Крагујевчана снабдева водом за пиће, постаје све загађенија. Конкурисали смо и из НИП-а добили новац за, да тако кажем, почетак одбране језера. Иако је то недовољно, ми ћемо учинити све да оградимо језеро, а после и да израдимо комплетно урбанистичко решење за читаву акумулацију – каже за „Политику“ Драган Ранковић, главни градски стручњак за управљање пројектима.

Истовремено са добијањем средстава из НИП-а, у Крагујевац је стигла и друга добра вест. На конкурсу Министарства за екологију, крајем прошле године, управљање језером је поверено Савезу риболоваца Шумадије, чију окосницу чине три овдашња удружења пецароша: „Шумадија“, „Багремар“ и „Магма“. У сарадњи са колегама из краљевачког удружења „Христифор Перишић Кићо“, овај савез ће се у наредних пет година бринути о свим риболовачким активностима на језеру, којим је у претходном периоду газдовало удружење из Чачка.(/slika2)

– Парадокс да језером управљају сви други, само не они којима је најближе, коначно је превазиђен. При том, не могу да кажем да Чачани нису водили рачуна, али наш план је да додатно побољшамо рибочуварску службу и комплетну заштиту језера, а ни средства која ће остајати у Крагујевцу нису занемарљива. Поготово ако се зна да овде има више од три хиљаде риболоваца сениора а да дозвола за пецање сада кошта 4.000 динара – каже председница „Шумадије“ Гордана Рајић.

Због убрзаног старења Гружанског језера (услед мале дубине, која је на великом делу свега два метра, долази до продирања Сунчевих зрака и цветања подводних биљака), крагујевачко ЈКП „Водовод“ је започело осавремењивање технологије прераде воде, путем додатног јонизирања. То је, како кажу у овом предузећу, још један начин заштите акумулације, са које се водом за пиће снабдевају становници Крагујевца, Краљева и Баточине. Овим би се, како нам је речено, побољшао квалитет воде која, посебно у летњим месецима, има лош укус и мирис.

Међутим, и поред свих напора које Крагујевац улаже како би заштитио акумулацију, на Гружанском језеру остају многи проблеми: петнаестак околних насеља са великим бројем септичких јама, сточарских фарми, свињаца и пилићарника чини само део велике „породице“ загађивача. Ту су још несавесни пецароши, који остављају гомиле смећа после одласка са језера, мештани книћанских села који ђубре своје њиве, као и све присутнији бесправни градитељи.

– Општина Кнић, на чијој се територији налази акумулација, нема капацитета да реши ове проблеме. Истовремено, она је више заинтересована за развој туризма, него за чисту воду. Ни ми нисмо против туризма, али мора да се утврди шта и како може. Зато се Крагујевац озбиљно укључио у заштиту свог добра. Међутим, и надлежни државни органи морају да уложе додатне напоре. Спречавање дивље градње и формирање санитарне зоне заштите основни су приоритети – закључује Ранковић.