Претеча вишеградске ћуприје

Од нашег дописника
Рудо – Недалеко од центра Рудог, у селу Долови, зубу времена пркоси оронула мала ћуприја, која премошћава Доловачки поток. Ова ћупријица, како је мештани одвајкада зову, верна је копија моста на реци Жепи код Рогатице, али знатно мањих димензија. Дуга је 11,5 а висока 7,5 метара, са луком ширине 4,2 метра. Широка је свега 2,5 метра, што је ипак довољно за пролаз запрега.

Због близине магистралног пута Устипрача – Бродар – Рудо – Прибој, ова камена ћуприја, изграђена пре више од четири века, практично је ван употребе, због чега је прилаз до ње зарастао у шибље и напросто природно конзервиран.

Можда је то и добро, кажу мештани, јер да није тако одавно би неко однео камене блокове за неку своју грађевину. С друге стране жале се да су надлежни у општини, Републици Српској и БиХ напросто заборавили на овај јединствен културно-историјски споменик, кога би требало заштитити.

Писани трагови сведоче да је ова мала камена ћуприја, у ствари, претеча много веће и познатије ћуприје на Дрини у Вишеграду, коју је подигао велики везир турске средњовековне империје . Мехмед-паша Соколовић потиче из Руђанског краја, из села Соколовићи, одакле је у чувеном данку у крви као голобради српски младић одведен у Цариград.

Писани трагови, које потврђују многи историчари, сведоче да је камен за градњу ове ћуприје довезен из мајдана камене седре код Вишеградске бање, који је нешто касније коришћен и за градњу ћуприје на Дрини.

Легенда каже да су од ове седре исклесани блокови и сазидан мост, а потом оптерећен са натовареним запрегама како би се испитала његова издржљивост. Након што је седра из Вишеградске бање задовољила тадашње неимаре издат је налог да од ње почне градња ћуприје на Дрини, камене грађевине која се већ трећу годину налази на листи заштићених споменика Унескове културне баштине.

Дакле, мала руђанска ћупријица била је својеврсни пробни тест којим је дато зелено светло за градњу много веће и познатије ћуприје у Вишеграду.

Да се, ипак, није радило само о експерименту сведочи податак да је ова мала ћуприја много година касније служила као спона на тада фреквентном караванском друму долином Лима.

Тако се старина Адил Човрк присећа „како је преко ове камене ћуприје одувек народ прелазио”.

– Био је то једини прелаз преко Доловачког потока, који није превелики, али има дубоко камено корито. Преко ње се пролазило све до 1979. године, до укидања ускотрачне пруге долином Лима од Сарајева према Прибоју, након чега је изграђен пут другом страном брда, сећа се Човрк.

Од тада је овај мост ван употребе и пажње људи. Због обрушавања и неодржавања знатно је оштећен, свод му је напукао на више места, путна стаза се значајно сузила, а вода му све више и све озбиљније поткопава темеље на ободима малог кањона.

Мештани се ипак надају да ће се неко осетити прозваним и надлежним да санира ову средњовековну грађевину и заштити је од пропадања.