За храну и рачуне 80 одсто плате

Просечан становник престонице више од пола плате даје само за храну и пиће, док око 30 одсто месечне зараде издваја за плаћање комуналних услуга, градског превоза, потрошене електричне енергије и других рачуна, показује статистика. Преосталих двадесетак одсто просечног дохотка, што је нешто мање од осам хиљада динара, преостаје му да се обуче и обује, да плати вечерње изласке, одлазак у позориште, биоскоп, или да уштеди за годишњи одмор.

У октобру је просечна плата у Београду износила 39.474 динара, показују подаци Градског завода за информатику и статистику, док је, према извештају Министарства трговине, просечна потрошачка корпа била „тешка” 36.014,47 динара. Када се ове две статистике „укрсте”, увиђа се да корпу могу да испуне житељи само девет од 17 градских општина. Запослени у Новом Београду, Врачару, Земуну, Лазаревцу, Савском венцу, Старом граду, Сурчину, Обреновцу и Палилули зарађивали су више од 36.000 динара, док плате оних који раде у фирмама у општинама Барајево, Вождовац, Гроцка, Звездара, Младеновац, Раковица, Сопот и Чукарица нису биле довољне како би се основним животним намирницама напунила просечна потрошачка корпа.

Просечна зарада у октобру била је у већа 1,4 одсто него у септембру, али је зато 1,2 одсто мања у односу на исти период лане.

– Просечна зарада у привреди града у односу на октобар 2008. године реално је већа 2,17 одсто, док је у ванпривредним делатностима нижа 7,5 одсто него пре годину дана – наводи се у саопштењу Завода за информатику и статистику.

Што се зарада по секторима тиче, највише пара било је у новчаницима запослених у банкама, на аеродрому и невладиним организацијама. Они који раде у финансијском посредовању зарађивали су више од 70.000 динара у просеку, а у ваздушном саобраћају око 63.000 динара. Најниже су плате радника у преради производа од дрвета и они су у октобру примали плату једва већу од 15.000 динара, као и запослених у производњи текстила и текстилних производа који су у октобру зарадили мање од 18.000 динара.

Цене у престоници су у односу на протеклу годину увећане 8,4 одсто, док су трошкови живота порасли пет одсто. У протеклих 12 месеци највише су појефтинили пољопривредни производи, око 12 одсто, као и одећа, десетак процената, док су поскупеле цигарете и енергенти. Дуван је скупљи 17 одсто него пре годину дана, а течна горива и мазива 22 процента. Грађевински материјал је 23 одсто скупљи него лане, а алкохолна пића око 8,7 одсто.

С. Д.