Попис имовине за нове деобе

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Полемика о попису, као и о расподели државне имовине у Босни и Херцеговини коју је урадила Канцеларија високог представника не јењава. Стручњаци из Републике Српске тврде да је попис обављен нестручно, а ОХР одговара да су у тиму за попис имовине били врхунски експерти.

Канцеларија високог представника је пописала укупно хиљаду објеката – 552 у Федерацији БиХ, 404 у Републици Српској, 23 у Брчко дистрикту и 21 у иностранству. Доминантан број чине објекти бивше ЈНА и некадашњих друштвено-политичких организација: бившег СК, ССРН, Савеза синдиката, ССО... Њих је укупно 225. Као државну, тим који је формирао ОХР на листу је ставио и имовину која је припадала СИЗ-овома.

На листи је и имовина извршних и осталих државних органа, судова и тужилаштава, некадашње Службе друштвеног књиговодства, Завода здравственог осигурања, затим секретаријата унутрашњих послова, казнено-поправни домови... Државном имовином у Републици Српској проглашене су зграде републичке Народне скупштине, палата председника Републике, Казнено-поправни завод „Туњице”, седишта фондова Пензијско-инвалидског осигурања и здравствене заштите...

Да су критике на рачун тима високог представника оправдане, говори неколико примера. Пописивачи су у државну имовину сврстали и бањалучки „Петрол”, који је пре више од године, са рафинеријама нафте и уља у Броду и Модричи, купила руска компанија „Зарубежњефт”. Према пописивачима, државна имовина је и Спомен-музеј заседања ЗАВНОБиХ-а у Мркоњић Граду.

Као државна имовина укњижена је и зграда Универзитета у Мостару, док се зграде других универзитета у БиХ не налазе на листи државне имовине. Ту су увршћене и зграде скупштина општина Градишка и Стари град у Сарајеву, а других општинских и градских седишта нема. Слично је и са бихаћким Медицинским центром и мостарским Институтом за техничку медицинску заштиту. По којим критеријумима су они сврстани у државну имовину, за сада је непознаница. Јер, као државна имовина не воде се медицински и клинички центри у другим општинама и градовима.

Овим поводом огласила се Српска демократска странка: „Чињеница да је државном имовином проглашена зграда Народне скупштине, палата председника, као и многи други објекти институција РС, открива јасну намеру да се имовина ентитета стави на преговарачки сто као нешто о чему тек треба преговарати. СДС сматра да је за Републику Српску апсолутно неприхватљиво да преговара о нечему што је њено. Ентитети се једино могу договорити да део своје имовине, потребне за рад заједничких институција, пренесу на ниво БиХ”.

Став високог представника међународне заједнице у БиХ Валентина Инцка је познат: „О расподели државне имовине треба да се договоре Савет министара БиХ, владе РС, Федерације БиХ и Брчко дистрикта”. Проблем је што бошњачки политичари траже да се сва имовина најпре укњижи на БиХ, а да се после, евентуалног, договора укњижи на РС, Федерацију БиХ и Брчко дистрикт. Тај предлог је за Републику Српску потпуно неприхватљив, јер нико не може гарантовати да би до поновне укњижбе уопште дошло.