Москва: у редовима за поклоне

Још је Петар Велики водио рачуна да руска престоница за Нову годину ни по сјају ни по богатству не заостане за светским метрополама. Кад је наредио да се Нова година слави 1. јануара (дотле је обележавана у септембру) и да „по великим улицама и испред кућа угледних људи испред врата буду украси од дрвета и грана јеле и клеке... а да људи који су сиромашни макар гранчицу поставе на врата”, појавили су се ватромети, пуцање у ваздух и други западни обичаји – јелка, Деда Мраз, поклони... Традицију су прекинули бољшевици 1929. године, када је укинут Божић, а с њим и јелка као „поповски обичај“. Морало је да прође доста временаи да се – у „Правди” пред нову 1935. појави текст под насловом „организујмо деци добру јелку“, па да се традиција настави. Први јануар је посао нерадни дан тек 1949.

Након што је Јуриј Лушков, градоначелник, пре петнаестак година ангажовао Италијане да мрачну и сиву Москву осветле и претворе је у светски мегаполис, руска престоница окићена је и блистава током целе године. Готово свака зграда посебно је осветљена, тако да би се рекло да се ту ни за Нову годину нема шта додати. Али донет је и закон према коме већ почетком новембра Москва мора да се „пресвуче“ у новогодишње рухо. Испред свих зграда, у двориштима, испред продавница и у излозима појављују се новогодишње јелке, а чак и жене које поред метроа продају своје производе,вунене чарапе или рукавице, ките своје картонске„штандове“ лампионима. На трговима и скверовима такорећи преко ноћи „никну“ огромне јелке од по тридесет и више метара, које се међусобно такмиче по лепоти и сјају. Изнад улица се појављује „небо“ од сијалица које се не гасе све до православне Нове године коју овде називају „стара нова“ и после које све буквално преко ноћи бива склоњено.

Главни догађај је кићење кремаљске јелке. То с пажњом прати цела велика земља. Најпре се пажљиво бира дрво које ће имати част да украси трг у Кремљу. Оно мора да испуњава одређене услове – да је одрасло у еколошки чистој средини, да је право и високо бар тридесет метара, да сугране равномерно распоређене и густе, да иглице не опадају брзо... Разни крајеви Русије такмиче се ко ће понудити боље стабло. Петнаест дана пре празника бира се једно од њих. Око дрвета се окупљају становници оближњег насеља одевени у народне ношње и у костиме шумских животиња. Игра се, пева и забавља док мајстори секу, најчешће столетно, дрво. Онда га смештају у огромно специјално возило које, праћено ТВ камерама, креће према Кремљу. За ту прилику отварају се Спаска врата која се користе само у најсвечанијим приликама и камион пажљиво, најчешће једва, успева да се провуче кроз њих. На јелку се ставља више од две хиљаде украса и километар лампица у бојама руске заставе. Сваког наредног дана, све до православне Нове године, крај јелке долазе најбољи ђаци из целе земље (то је награда о којој се машта, јер је за оне из удаљених крајева понекад то једина посета Москви у животу), где добијају и поклоне од Деда Мраза.

Нова година је у Русији породични празник и прославља се обично код куће или, ако је то могуће у дачи (викендици) која покривена снегом негде у шуми или на селу делује као у бајци. Традиција је да се укућани окупе на вечери, да сто буде пун, са десетак и више врста салата и много меса и пића. Месецима пре дочека смишља се забава за ту ноћ. У последње време појавиле су се и бројне агенције које ће вас гарантовано забавити – за велике паре. Понудиће вам дочек „у стилу детективског романа Агате Кристи” или ће вас у машти пренети у Јапан међу гејше и самураје или можете изабрати „историјску ” Нову годину, у костимима старе Грчке или Чикага тридесетих година прошлог века.

Обавезна је размена поклона, не само са онима са којима се празник дочекује, већ и са свим пријатељима и познаницима. Даривање почиње крајем децембра и траје све до половине јануара. Зато су продавнице препуне. Срећна је околност што се ради и недељом, и до касно увече. Ни то, међутим, не доприноси смањењу гужви, као ни куповина преко Интернета, која већ чини тридесет одсто укупне трговине у Москви. А, купује се све, од играчака, до скупих брилијаната и аутомобила.

Многи Руси последњих година, откад се спајају Нова година и Божић, па празник траје десет дана, путују у топлије пределе или на скијање по европским планинама. Они који остају, као и многобројни туристи, 31. децембра у поноћ, окупљају се на Црвеном тргу, где издрже док се не смрзну, уз прокријумчарени шампањац (продаја пића у близини је забрањена) и музику и ватромет.

Љубинка Милинчић

----------------------------------------------------

Деда Мраз и Снегурочка

Крајем новембра Деда Мраз, праћен ТВ камерама, креће из свог замка у Лапландији, са унуком Снегурочком (Снежаном) и пуном врећом поклона. Посећује школе, обданишта, дечје домове... Има своју електронску адресу, говори језике, уме да глуми, пева... На позив долази и у кућу. Али, и његова унука са дугим, плавим плетеницама, одевена као принцеза, једнако је важна. Без ње, човек у црвеном са белом брадом и поклонима, није Деда Мраз.