Moskva: u redovima za poklone

Još je Petar Veliki vodio računa da ruska prestonica za Novu godinu ni po sjaju ni po bogatstvu ne zaostane za svetskim metropolama. Kad je naredio da se Nova godina slavi 1. januara (dotle je obeležavana u septembru) i da „po velikim ulicama i ispred kuća uglednih ljudi ispred vrata budu ukrasi od drveta i grana jele i kleke... a da ljudi koji su siromašni makar grančicu postave na vrata”, pojavili su se vatrometi, pucanje u vazduh i drugi zapadni običaji – jelka, Deda Mraz, pokloni... Tradiciju su prekinuli boljševici 1929. godine, kada je ukinut Božić, a s njim i jelka kao „popovski običaj“. Moralo je da prođe dosta vremenai da se – u „Pravdi” pred novu 1935. pojavi tekst pod naslovom „organizujmo deci dobru jelku“, pa da se tradicija nastavi. Prvi januar je posao neradni dan tek 1949.

Nakon što je Jurij Luškov, gradonačelnik, pre petnaestak godina angažovao Italijane da mračnu i sivu Moskvu osvetle i pretvore je u svetski megapolis, ruska prestonica okićena je i blistava tokom cele godine. Gotovo svaka zgrada posebno je osvetljena, tako da bi se reklo da se tu ni za Novu godinu nema šta dodati. Ali donet je i zakon prema kome već početkom novembra Moskva mora da se „presvuče“ u novogodišnje ruho. Ispred svih zgrada, u dvorištima, ispred prodavnica i u izlozima pojavljuju se novogodišnje jelke, a čak i žene koje pored metroa prodaju svoje proizvode,vunene čarape ili rukavice, kite svoje kartonske„štandove“ lampionima. Na trgovima i skverovima takoreći preko noći „niknu“ ogromne jelke od po trideset i više metara, koje se međusobno takmiče po lepoti i sjaju. Iznad ulica se pojavljuje „nebo“ od sijalica koje se ne gase sve do pravoslavne Nove godine koju ovde nazivaju „stara nova“ i posle koje sve bukvalno preko noći biva sklonjeno.

Glavni događaj je kićenje kremaljske jelke. To s pažnjom prati cela velika zemlja. Najpre se pažljivo bira drvo koje će imati čast da ukrasi trg u Kremlju. Ono mora da ispunjava određene uslove – da je odraslo u ekološki čistoj sredini, da je pravo i visoko bar trideset metara, da sugrane ravnomerno raspoređene i guste, da iglice ne opadaju brzo... Razni krajevi Rusije takmiče se ko će ponuditi bolje stablo. Petnaest dana pre praznika bira se jedno od njih. Oko drveta se okupljaju stanovnici obližnjeg naselja odeveni u narodne nošnje i u kostime šumskih životinja. Igra se, peva i zabavlja dok majstori seku, najčešće stoletno, drvo. Onda ga smeštaju u ogromno specijalno vozilo koje, praćeno TV kamerama, kreće prema Kremlju. Za tu priliku otvaraju se Spaska vrata koja se koriste samo u najsvečanijim prilikama i kamion pažljivo, najčešće jedva, uspeva da se provuče kroz njih. Na jelku se stavlja više od dve hiljade ukrasa i kilometar lampica u bojama ruske zastave. Svakog narednog dana, sve do pravoslavne Nove godine, kraj jelke dolaze najbolji đaci iz cele zemlje (to je nagrada o kojoj se mašta, jer je za one iz udaljenih krajeva ponekad to jedina poseta Moskvi u životu), gde dobijaju i poklone od Deda Mraza.

Nova godina je u Rusiji porodični praznik i proslavlja se obično kod kuće ili, ako je to moguće u dači (vikendici) koja pokrivena snegom negde u šumi ili na selu deluje kao u bajci. Tradicija je da se ukućani okupe na večeri, da sto bude pun, sa desetak i više vrsta salata i mnogo mesa i pića. Mesecima pre dočeka smišlja se zabava za tu noć. U poslednje vreme pojavile su se i brojne agencije koje će vas garantovano zabaviti – za velike pare. Ponudiće vam doček „u stilu detektivskog romana Agate Kristi” ili će vas u mašti preneti u Japan među gejše i samuraje ili možete izabrati „istorijsku ” Novu godinu, u kostimima stare Grčke ili Čikaga tridesetih godina prošlog veka.

Obavezna je razmena poklona, ne samo sa onima sa kojima se praznik dočekuje, već i sa svim prijateljima i poznanicima. Darivanje počinje krajem decembra i traje sve do polovine januara. Zato su prodavnice prepune. Srećna je okolnost što se radi i nedeljom, i do kasno uveče. Ni to, međutim, ne doprinosi smanjenju gužvi, kao ni kupovina preko Interneta, koja već čini trideset odsto ukupne trgovine u Moskvi. A, kupuje se sve, od igračaka, do skupih brilijanata i automobila.

Mnogi Rusi poslednjih godina, otkad se spajaju Nova godina i Božić, pa praznik traje deset dana, putuju u toplije predele ili na skijanje po evropskim planinama. Oni koji ostaju, kao i mnogobrojni turisti, 31. decembra u ponoć, okupljaju se na Crvenom trgu, gde izdrže dok se ne smrznu, uz prokrijumčareni šampanjac (prodaja pića u blizini je zabranjena) i muziku i vatromet.

Ljubinka Milinčić

----------------------------------------------------

Deda Mraz i Sneguročka

Krajem novembra Deda Mraz, praćen TV kamerama, kreće iz svog zamka u Laplandiji, sa unukom Sneguročkom (Snežanom) i punom vrećom poklona. Posećuje škole, obdaništa, dečje domove... Ima svoju elektronsku adresu, govori jezike, ume da glumi, peva... Na poziv dolazi i u kuću. Ali, i njegova unuka sa dugim, plavim pletenicama, odevena kao princeza, jednako je važna. Bez nje, čovek u crvenom sa belom bradom i poklonima, nije Deda Mraz.