Србија извози безбедност

Србија је у протеклој години постала извозник безбедности. Информације наших служби безбедности, пре свега Службе за борбу против организованог криминала (СБПОК) са Светиславом Ђуровићем на челу, довеле су до многих откривања кривичних дела широм света и хапшења починилаца који углавном потичу са наших простора. Управо то што су информације МУП-а и БИА откриле многа кривична дела, представљало је један велики плус за коначно увођење Србије на белу шенгенску листу.

Најпознатија акција на основу информација наших служби безбедности десила се у октобру у Уругвају, где је тамошња полиција запленила 2,1 тону кокаина, на основу података наше БИА. То је, уједно, највећа заплена дроге у историји Уругваја.

Цела акција кренула је тако што је БИА проследила своје информације агенцији ДЕА у којој је стајало да један наш држављанин одлази у Јужну Америку како би договорио испоруку велике количине кокаина, намењеног европском тржишту.

Операција је практично кренула 14. августа када је он ушао у Аргентину. Након тога је тамошња полиција, претходно обавештена о свему, почела да прати његово кретање и сусрете са тамошњим Србима, Црногорцима и Хрватима. Са њима је комуницирао мобилним и сателитским телефонима. Овај Србин је изнајмио и луксузни стан у Белграну, престижном делу Буенос Ајреса, као и неколико „фордових” камионета, којима је дрога наводно превожена из Колумбије, Боливије и Перуа, где је заплењена количина кокаина била направљена. Цена килограма чистог кокаина у Уругвају износи око 7.000 долара, док у западној Европи достиже и 50.000 долара. У Колумбији цена килограма кокаина износи једва 1.000 долара. Аргентинска полиција је у изнајмљеном стану пронашла гомилу материјала у које је кокаин спакован. Организатори шверца кокаина још нису ухапшени.

У наставку исте акције, непуних месец дана касније, у Буенос Ајресу, главном граду Аргентине, заплењено је још 492 килограма кокаина. Мимо тога, само на основу података МУП-а, у свету је заплењено више од 1,1 тоне најразличитијих врста наркотика.

Једна од најпознатијих акција изведених на основу информација нашег МУП-а десила се крајем октобра у Норвешкој. Седам чланова огранка организоване криминалне групе „Пинк Пантер” ухапшени су, како наводе полицијски извори, у тренутку када су покушали да провале у фабрику за прераду племенитих метала у Ослу.

Полицијски извори саопштили су само једно име од седморице ухапшених. То је Милан Секулић, за кога полиција сумња да је вођа групе „Пинк Пантер”. По наводима полиције Секулић је дошао у Норвешку непосредно пре извршења кривичног дела пошто је била планирана пљачка око 500 килограма злата и племенитих метала.

Норвежани су хапшење извели када су од Службе за борбу против организованог криминала Министарства унутрашњих послова Србије добили податке о плановима групе „Пинк Пантер” да изврше неколико пљачки у Норвешкој.

(/slika2)Чланови групе су ухапшени у ноћи између 28. и 29 октобра, а код њих и у њиховим становима пронађена је већа количина злата, златног накита и техничке робе.

Огранак групе „Пинк Пантер” деловао је на територији скандинавских земаља проваљујући у златаре, продавнице техничке робе и станове. Сваки члан групе имао је одређени задатак од проналажења (типовања) објекта за пљачку, превоза, извршења провале до продаје крадених предмета.

СБПОК је летос упозорио и полицију Шведске да се у тој земљи спрема велика „хеликоптер пљачка” трезора у Стокхолму. Почетком августа наше службе сазнале су шта се спрема у Стокхолму и почеле интензивно да раде на откривању случаја. Убрзо су сазнале ко су организатори и чланови групе.

Испоставило се да има пет организатора пљачке, свако од њих је имао посебно задужење. За цео посао ангажовали су двадесетак људи у Шведској и 10-15 у Србији, Црној Гори и Босни.

Наше службе су одмах схватиле да је реч о великом послу, будући да су организатори чланови познате криминалне групе која се на подручјима Србије, Црне Горе и Босне бави убиствима и трговином наркотицима. Подаци су одмах прослеђени официру за везу при амбасади Шведске у Београду, а он је та сазнања проследио централи полиције у овој земљи. Међутим, централа полиције Шведске није о томе обавестила полицију Стокхолма, са образложењем да ће „они цео посао да одраде”.

Последња акција изведена на основу података наше полиције десила се средином децембра. Тада су словачка и српска полиција разбиле међународну групу фалсификатора који су у Србији правили фалсификате хартија од вредности неколико европских држава, а на територији Словачке се специјализовали за лажне таксене марке. Од 2007. године, група фалсификатора је само у Словачкој пустила у промет 50.000 комада таксених марки, чиме је буџет ове земље оштетила за 1.194.981 евро.

Према нашим сазнањима, акција у Словачкој је изведена након што је наша полиција у септембру 2007. године у Суботици открила илегалну штампарију у којој су фалсификоване чешке, мађарске, француске и словачке акцизне маркице и италијански бонови за храну.

Душан Телесковић