Грубо лице турбо-капитализма

Италијани умеју да кувају, Французи да воле, Швајцарци да склапају сатове, Немци да праве аутомобиле... А Американци? Американци се разумеју у продају и маркетинг. Овакав закључак – попут неког доброг вица – који сугерише да су Американци највећи мајстори света у зарађивању новца можда је и важио до 2009. Од ове године, године кризе, Американцима сигурно треба „пришити” још једно умеће – мајстори су да направе и светску економску кризу.

Американци су, у „производњи” кризе показали велико умеће које је скупо коштало целу планету. Чак и њихови пријатељи и савезници остали су затечени овим „мајсторством”.

Један од таквих, Јирген Ритгерс, премијер Северна Рајна Вестфалија, с пуно горчине описао је поигравање „Џенерал моторса” са судбином „Опела” који, између осталог, има велику фабрику за производњу аутомобила и у овој немачкој покрајини.

„Понашање ’Џенерал моторса’ показало је најружније лице турбо-капитализма”, изјавио је Ритгерс коментаришући тактизирање америчке фирме око продаје „Опела”.

Турбо-капитализам или казино-капитализам како се још назива америчка варијанта капитализма заправо би се могла описати као бескрупулозна трка за профитом. Ризична трка у којој се не бирају средства и која, као што је то био случај 2009. године, може да изазове драматичне последице по целу планету.

Угледни немачки лист „Зидојче цајтунг” у досијеу посвећеном кризи покушао је читаоцима да на оригиналан начин објасни урушавање светских финансија.

„Најбизарнији објекат у универзуму су црне рупе које гутају све редом: звезде планете... Криза је показала да и глобални финансијски систем функционише слично као црна рупа. Разлика је једино у томе што се црна рупа има име – банка”.

Шта се, заправо, догодило? Америчке банке, у трци за што већом зарадом и притеране уза зид жестоком конкуренцијом у класичним банкарским пословима, потражиле су излаз у – повећаном ризику. Све је, на први поглед, изгледало одлично нико није рачунао на „прегревање” у којем су се послови високог ризика претворили у огроман губитак.

Попут грудве – пропале банке и инвестициони фондови – која изазива лавину цео светски финансијски систем кренуо је у провалију изазивајући још опаснију кризу у коју је упала целокупна планетарна економија.

Најразвијеније и најбогатије државе, суочене с опасношћу глобалног краха, похитале су у помоћ својим посрнулим економија. Само захваљујући огромној суми новца из државне касе „упумпаној” у националне економије избегнута је светска економска катастрофа.

„Без помоћи државе капитализам би био мртав”, закључио је амерички нобеловац Едмунд Фелпс.

Криза је у међувремену нанела светској економији непроцењиву штету. Светска организација за рад (ИЛО) процењује да је досад изгубљено најмање 20 милиона радних места. Процена ИЛО је да би криза, када је реч о радним местима, могла да буде и много „скупља” јер постоје студије које говоре да би на крају ова „цена” могла да скочи на 43 милиона.

Као последица кризе драстично су повећане цене хране због чега стручњаци УН звоне на узбуну. Најзаступљенија намирница у исхрани планете – пиринач – поскупео је од лета за 20 одсто. Песимистичке прогнозе кажу да ће следеће године кукуруз, пшеница и соја поскупети за 10 до 15 одсто.

Појединачне судбине држава погођених кризом личиле су на мрачне, готово хорор приче. У Европи је кризни талас готово потопио Исланд, у стилу наше народне „дужан к`о Грчка” прошла је и Грчка за коју је откривено да има дуг од 300 милијарди евра, у Немачкој је 2009. запамћена као година банкрота јер је пропало више од 34.000 фирми ... Чланице Европске уније дубоко су завукле руку у државну касу одакле су исплаћиване стотине милиона евра за спас банака, произвођача аутомобила, трговинских ланаца... без чврстих гаранција да ће новац једног дана бити враћен.

У САД је ове године банкротирало више од 70 банака. Црне прогнозе најављују да ће наредних година у САД, због последица кризе, катанац на врата ставити хиљаду банака. Слична зла коб надвила се и над Њујорк којем тренутно недостаје три милијарде долара за финансирање градских служби а неке процене говоре да би овај мањак 2013. године могао да се попне и на целих 50 милијарди долара.

На измаку године посрнуо је и Дубаи један од седам емирата. Тек је помоћ од 10 милијарди долара, из суседног и богатог Абу Дабија, спасила Дубаи од банкротства.

Криза није мимоишла ни сиромашне државе. Стручњаци Светске банке саопштили су да ће земље у развоју ове године забележити економски раст од свега 1,2 одсто. Уколико би се из породице ових држава изузели Кина и Индија њихов бруто национални производ био би чак умањен за 1,6 одсто.

И тако, сличне приче протежу се од континента до континента, од државе до државе. Чак и они најбогатији осећају неке последице кризе. Монако је, на пример, пристао да убудуће пропитује странце одакле потиче новац који улажу у тамошње банке чиме је кнежевина скинута са светске листе „пореских оаза”.

А народ? Народ животари, неки гунђају неки ћуте али сви покушавају да се снађу. И руски „одговор” на светске економске проблеме који је, крајем лета, добила у великој анкети агенција РИА Новости потврђује такав утисак. Чак 58 одсто анкетираних Руса изјавило је да се прилагодило животу у условима кризе.