Удар на балканске шпијуне

Скопље – Собрање Македоније, после двогодишњих натезања, усвојило је Закон о лустрацији. Законски акт о санкционисању оних који су, у македонском случају, сарађивали са тајним полицијама, почев од ослобођења до дана усвајања закона, изгласан је једногласно, као ни један закон пре њега.

У расправи пре гласања посланици владајуће коалиције и опозиције су штетност од полицијских доушника илустровали многим потресним примерима, забележеним од 1944. године до данас. И сам председник Собрања Љубиша Георгијевски описао је део исказа Албанца Шеатина Положанија, који је због лажне оптужбе пуних шест година чамио у затвору.

Предлагач и коаутор закона је Стојан Андов, некадашњи високи функционер савезних органа СФРЈ, ранији председник Собрања Македоније, актуелни посланик и лидер Либералне партије. Када је почетком 2006. године Андов изашао са предлогом, образложио га је као „нужну потребу за чишћењем државних институција од полицијских доушника који су сметња демократизацији друштва“.

Андов је изнео податак да је у Македонији на важним функцијама више од дванаест хиљада македонских грађана који су из хобија или користи уходили и цинкарили свакога за чије су се кретање и активности интересовале цивилне и војне тајне службе.

„Кодошлук“ или ухођење за рачун тајних служби али и сопствену корист јесте дисциплина на коју Македонци нису имуни и коју многи сматрају природном појавом у свакој држави. При осамостаљењу Македоније, само је та област остала изван ревизије. Ослањајући се на уличне и кућне обавештајце, нове македонске власти су наставиле да их „негују“ у толикој мери да су се врло брзо и саме нашле у њиховој мрежи. У минулих петнаестак година самосталности македонска јавност се суочавала са крупним политичко-финансијским и обавештајним скандалима који су уз помоћ спреге власти и тајних служби стављени ад акта. Истина, било је покушаја да се организовано неутралишу „власници“ компромитујућих тајни али се све завршило бруталном ликвидацијом стотинак Албанаца, регистрованих полицијских доушника. Иза те немиле епизоде остала је апсурдна чињеница да су провалу и ликвидацију „кодоша“ организовали сами Албанци, тадашњи високи функционери у МУП-у и тајним службама Републике Македоније.

Председник Бранко Црвенковски је јавно био прозван за злоупотребу тајних служби у време кад је његов Социјалдемократски савез био у опозицији. Уз помоћ својих људи председник је дошао до доказног материјала о незаконитом прислушкивању јавних личности, политичких противника и новинара. Намера му је била да компромитује тадашњу вмровску власт, али је, кад се „откриће“ окренуло против њега, уложио додатне напоре да се случај заташка.

Претходни премијер Владо Бучковски је свог наследника Николу Грујевског другарски саветовао да се окане сарадње са обавештајцима. То је учинио због негативног искуства са доушницима.

А шпијунирање у корист владајућих појединаца показало се уносним у толикој мери да су улични доушници и цинкароши постали сила изнад државе. У време избора, они су отворено заинтересованима нудили материјал за компромитацију противника, а многи од њих су захваљујући томе стизали до високих функција у полицији и тајним службама.

Македонска јавност је у ишчекивању откривања идентитета појединаца, јавних личности који ће се наћи на удару усвојеног закона. Ако је судити по кратком увиду у полицијске досијее, у Македонији је много угледних појединаца, академика, професора универзитета, писаца, глумаца и политичара који су минулих деценија уходили и цинкарили своје колеге, пријатеље па и рођаке.