Муке мањег брата

Вашингтон, јануара – За новогодишњу ноћ, на чувеном Тајмс скверу у Њујорку, око милион људи је, упркос леденој киши, учествовало у испраћају старе и дочеку Нове године. Страховало се од тога да би весеље могао да поквари неки терористички напад или испад, било је ангажовано на хиљаде полицајаца, али новогодишња ноћ је протекла без озбиљнијих инцидената.

Тај призор, коме по масовности конкурише једино дочек у Рију, обишао је планету. А шта се, дотле, у исто време (у истој су временској зони) догађало око 330 километара јужније, у америчкој престоници, Вашингтону?

Ништа ни приближно тако спектакуларно. Дочека је било, у хотелима и баровима, али, не и неког масовног провода. По томе, новогодишња ноћ је малтене била као и свака друга. Као, уосталом, и први новогодишњи дан који је многима био заиста свакидашњи – и радни.

Првог јануара у Њујорку је, по трећи пут узастопно, на дужност ступио новоизабрани стари градоначелник Мајкл Блумберг. Свечаност инаугурације је била скромнија него две претходне. Томе је вероватно допринела и чињеница да је 67-годишњи тајкун, иако је за кампању потрошио 102 милиона долара, победио са изненађујуће малом предношћу.

Градоначелнику Вашингтона Ејдријан Фенти први мандат истиче ове године, а у борбу за други ући ће са изборним фондом од 1,13 милиона долара. Свота коју је градоначелник Њујорка спљискао да би бираче убедио како ће им најбоље бити с њим на челу, отприлике је иста – као и дефицит у буџету Вашингтона (104 милиона) за фискалну 2010. (која је почела 1. октобра).

Највећи и главни град Америке нису иначе ривали, пре су нека врста „браће” (не треба заборавити да је и Њујорк једном био главни град, 1785-1790, пре него што је одлучено да се направи нови, са два имена – Вашингтон, Дистрикт Колумбије) јер су у сасвим различитим категоријама, али нека поређења се ипак намећу. Имају понеку сличност, али доминирају разлике које су – драстичне.

У Вашингтону су пре неки дан, када су објављене најновије процене Бироа за попис, с радошћу поздравили вест да се број становника приближио бројци од 600.000. Порасло је и становништво Њујорка које се приближило бројци од 19,5 милиона. Вашингтон је и даље већинско афро-амерички: 55,6 одсто житеља су црнци. У Њујорку њихов удео (17,3 одсто) ближи је националном просеку од 12,8 одсто.

У Вашингтону су 174 амбасаде, али су зато у Њујорку 194 сталне мисије. Овде су Бела кућа и Стејт департмент, али у Њујорку су Уједињене нације. Овде је центар светске политике, али Њујорк је командно место глобалне економије. Овде су Светска банка и ММФ, али у Њујорку је Волстрит... Ниједно поређење не иде дакле у прилог Вашингтону, коме је једина утеха – да је ипак главни.

Али вратимо се актуелној чињеници живота – буџетском дефициту престонице. Теоретски, а поготово у америчким размерама, сто милиона долара и нису неке паре, али их некако ипак треба прибавити. Па су зато власти престонице (којом управља градоначелник, док су законодавна власт 13 чланова Савета града, премда последњу реч у свему има амерички Конгрес) одлучиле да ураде слично што чине градске власти на свим меридијанима: да завуку руку у џепове грађана.

Новогодишња честитка је тако стигла у облику повећаног пореза на промет (Америка још није открила ПДВ), на цигаре и бензин. Од средине јануара поскупљује и паркинг (потребно је време да се прештелују сви паркинг-метри јер овде нису тако напредни као код нас – још нема система наплате СМС порукама). Уместо 75 центи, сат паркирања поред паркинг сата коштаће један долар. Могуће је, иначе, остати само два сата.

Рекло би се, не баш драстично, али је ипак осетљиво. Одмах су зато кренуле критике и процене да ће оно што ће тиме бити добијено одмах бити узето. Вашингтон ће, кажу, постати мање привлачан за провод, због скупљег паркинга ће опасти промет ресторана и барова, а тиме и прилив такси у градски касу.

Али једна мера је изазвала још веће незадовољство: одлука да се од Нове године свака кеса у самопослугама и осталим трговинама наплаћује пет центи, од чега ће један цент остајати трговцима, док је остатак намењен попуњавању буџета престонице. Негодовања због овога су сасвим гласна. Трговци су, да би незадовољство ублажили, одлучили да муштеријама недељу дана бесплатно деле шопинг торбе за вишекратну употребу (само ланац супермаркета „Џајант фудс” поделиће 250.000 комада), али се верује да ће ова мера, уместо попуне градске касе, за исход имати промену навика – сви ће носити своје торбе. Што није лоше, ни за џепове – ни за природу.

Милан Мишић