Muke manjeg brata

Vašington, januara – Za novogodišnju noć, na čuvenom Tajms skveru u Njujorku, oko milion ljudi je, uprkos ledenoj kiši, učestvovalo u ispraćaju stare i dočeku Nove godine. Strahovalo se od toga da bi veselje mogao da pokvari neki teroristički napad ili ispad, bilo je angažovano na hiljade policajaca, ali novogodišnja noć je protekla bez ozbiljnijih incidenata.

Taj prizor, kome po masovnosti konkuriše jedino doček u Riju, obišao je planetu. A šta se, dotle, u isto vreme (u istoj su vremenskoj zoni) događalo oko 330 kilometara južnije, u američkoj prestonici, Vašingtonu?

Ništa ni približno tako spektakularno. Dočeka je bilo, u hotelima i barovima, ali, ne i nekog masovnog provoda. Po tome, novogodišnja noć je maltene bila kao i svaka druga. Kao, uostalom, i prvi novogodišnji dan koji je mnogima bio zaista svakidašnji – i radni.

Prvog januara u Njujorku je, po treći put uzastopno, na dužnost stupio novoizabrani stari gradonačelnik Majkl Blumberg. Svečanost inauguracije je bila skromnija nego dve prethodne. Tome je verovatno doprinela i činjenica da je 67-godišnji tajkun, iako je za kampanju potrošio 102 miliona dolara, pobedio sa iznenađujuće malom prednošću.

Gradonačelniku Vašingtona Ejdrijan Fenti prvi mandat ističe ove godine, a u borbu za drugi ući će sa izbornim fondom od 1,13 miliona dolara. Svota koju je gradonačelnik Njujorka spljiskao da bi birače ubedio kako će im najbolje biti s njim na čelu, otprilike je ista – kao i deficit u budžetu Vašingtona (104 miliona) za fiskalnu 2010. (koja je počela 1. oktobra).

Najveći i glavni grad Amerike nisu inače rivali, pre su neka vrsta „braće” (ne treba zaboraviti da je i Njujork jednom bio glavni grad, 1785-1790, pre nego što je odlučeno da se napravi novi, sa dva imena – Vašington, Distrikt Kolumbije) jer su u sasvim različitim kategorijama, ali neka poređenja se ipak nameću. Imaju poneku sličnost, ali dominiraju razlike koje su – drastične.

U Vašingtonu su pre neki dan, kada su objavljene najnovije procene Biroa za popis, s radošću pozdravili vest da se broj stanovnika približio brojci od 600.000. Poraslo je i stanovništvo Njujorka koje se približilo brojci od 19,5 miliona. Vašington je i dalje većinsko afro-američki: 55,6 odsto žitelja su crnci. U Njujorku njihov udeo (17,3 odsto) bliži je nacionalnom proseku od 12,8 odsto.

U Vašingtonu su 174 ambasade, ali su zato u Njujorku 194 stalne misije. Ovde su Bela kuća i Stejt department, ali u Njujorku su Ujedinjene nacije. Ovde je centar svetske politike, ali Njujork je komandno mesto globalne ekonomije. Ovde su Svetska banka i MMF, ali u Njujorku je Volstrit... Nijedno poređenje ne ide dakle u prilog Vašingtonu, kome je jedina uteha – da je ipak glavni.

Ali vratimo se aktuelnoj činjenici života – budžetskom deficitu prestonice. Teoretski, a pogotovo u američkim razmerama, sto miliona dolara i nisu neke pare, ali ih nekako ipak treba pribaviti. Pa su zato vlasti prestonice (kojom upravlja gradonačelnik, dok su zakonodavna vlast 13 članova Saveta grada, premda poslednju reč u svemu ima američki Kongres) odlučile da urade slično što čine gradske vlasti na svim meridijanima: da zavuku ruku u džepove građana.

Novogodišnja čestitka je tako stigla u obliku povećanog poreza na promet (Amerika još nije otkrila PDV), na cigare i benzin. Od sredine januara poskupljuje i parking (potrebno je vreme da se prešteluju svi parking-metri jer ovde nisu tako napredni kao kod nas – još nema sistema naplate SMS porukama). Umesto 75 centi, sat parkiranja pored parking sata koštaće jedan dolar. Moguće je, inače, ostati samo dva sata.

Reklo bi se, ne baš drastično, ali je ipak osetljivo. Odmah su zato krenule kritike i procene da će ono što će time biti dobijeno odmah biti uzeto. Vašington će, kažu, postati manje privlačan za provod, zbog skupljeg parkinga će opasti promet restorana i barova, a time i priliv taksi u gradski kasu.

Ali jedna mera je izazvala još veće nezadovoljstvo: odluka da se od Nove godine svaka kesa u samoposlugama i ostalim trgovinama naplaćuje pet centi, od čega će jedan cent ostajati trgovcima, dok je ostatak namenjen popunjavanju budžeta prestonice. Negodovanja zbog ovoga su sasvim glasna. Trgovci su, da bi nezadovoljstvo ublažili, odlučili da mušterijama nedelju dana besplatno dele šoping torbe za višekratnu upotrebu (samo lanac supermarketa „Džajant fuds” podeliće 250.000 komada), ali se veruje da će ova mera, umesto popune gradske kase, za ishod imati promenu navika – svi će nositi svoje torbe. Što nije loše, ni za džepove – ni za prirodu.

Milan Mišić