Сликари љубави, радости, лепоте

Крагујевац – Десило се мало чудо! „Плеј стејшене“ је прекрила прашина, „мобилни“ су остали у ранцу, а играонице са „пи-ес-пи“ апаратима остале су празне. Дечаци и девојчице из четвртог један крагујевачке Основне школе „Радоје Домановић“ масовно су почели да – пишу песме: на часовима српског, у оквиру литерарне секције, код куће... И сада, кад су годину дана старији и кад више нису четврто, већ пето један, куд год да крену, носе свешчице са својим првим стиховима.

Љубав према поезији удахнуо им је њихов учитељ Зоран Тодоровић, уз чију су помоћ у кориговању почетничких погрешака саставили и објавили заједничку збирку песама и прича, под насловом „Записи из дечјег срца“.

У књизи су одштампане 62 песме и приче о природи, граду у коме живе, домовини, другарству, о томе шта би све урадила једна Инес када би имала чаробни штапић... из свих редака и стихова искри љубав према писаној речи и учитељу Зорану, који им је четири године био водич кроз чаробни литерарни свет.

На промоцији књиге која је одржана у ОШ „Радоје Домановић“, учитељ Зоран је своје мале ауторе поздравио стиховима које је спевао њима у част:

„Да знате само какво је то одељење! Ту се учи множење и дељење./ Множе се петице, а деле ужине... Тешко да негде нађеш такве дружине!/ Уче слова: И као Изволи, Х као Хвала. Баш су културни ти ђаци вала./ Сликари љубави, радости, лепоте, мешањем боја стварају дивоте./ На физичком спортски идоли се следе, најважније је учествовати – тад слога и другарство победе!/ Зато ћу поносно из грла пустити глас: – Четврто један је по мери свих нас!“

– Иако живе у ери компјутера и чипова, деца су још у првом разреду радо прихватила предлог да почну да пишу. Рецитаторска секција брзо је прерасла у литерарну, а они који нису могли сами да саставе целу песму или причу тражили су помоћ својих талентованијих другара. Ја сам им само давао сугестије. После четири године дружења, имали смо довољно лепих радова да објавимо збирку – каже за наш лист учитељ Зоран Тодоровић.

Младим литератама је био неопходан додатни подстицај, а организовани одласци у дечију библиотеку и сусрети са песницима и писцима били су, каже овај млади просветар, пун погодак.

– Осетио сам да им недостаје то што никад нису видели једног правог писца. У томе нам је, као и много пута пре, помогла директорка дечије библиотеке Славица Јагличић. Отворила је врата своје установе, а сусрет са Рашом Поповим деца ће вероватно заувек памтити. Одговарао је на њихова питања на себи својствен начин, а када им је поделио аутограме, сви су били одушевљени. После тога су и они мање заинтересовани почели више да се труде – истиче Зоран.

Иако им више не предаје, каже да се и даље дружи са својим „легендарним четвртим један“. Прати њихов рад и помаже им да уобличе своје песничке и прозне идеје.

– Кад постану професионални писци, очекујем да ме позову на представљање својих првих самосталних књига. Шалим се, важно је да су заволели писање и да уживају у читању – додаје Зоран.

-----------------------------------------------------------

Другарство није лист да га ветар носи

Из литерарне шкриње „Записи из дечјег срца“ читаоцима „Политике“ дарујемо неколико стихова:

„Лето је топло годишње доба, тада се летња открива мода.“

„Другарство није: миш у мишјој рупи, лист да га ветар носи, мржња, туга, страх и стид.“

„Хомер Симпсон је страшан, баш је прави даса. Без длаке на глави и великог стомака.“

„Ех, што волим кад свиће, кад зора руди, кад чујем цвркут птица и смех драгих људи!“

Бране Карталовић