Како је Штази пратио Граса

Од нашег специјалног извештача

Берлинска издавачка кућа К. Линкс објавиће на пролеће публикацију „другачије врсте” о Гинтеру Грасу, добитнику Нобелове награде за књижевност 1999. У питању је књига Гинтер Грас у визиру – Штази акти, базирана на документацији Министарства за државну безбедност Немачке Демократске Републике које је писца држало под присмотром двадесет и осам година.

Публикација о Грасу (односно о такозваном случају Болцен како је гласило његово „код име”) уз абреже оригиналних докумената из Штази архива, садржи изјаве многобројних очевидаца из тог доба и пишчеве коментаре и размишљања о дугом периоду у коме је Немачка била подељена берлинским зидом. Описани су и ригорозни токови званичне културне политике бившег ДДР-а и механизам ухођења „сумњивих лица”. Aкте је за књигу приредио и адаптирао немачки новинар и шеф редакције Радио Бремена Кај Шлитер, од кога је настала идеја за овај издавачки пројекат. Повод интересовања тајне службе бивше Источне Немачке за Гинтера Граса било је његово отворено писмо подршке члану Групе 47 Увеу Јонсону у коме се супротставио постављању Берлинског зида. Овај акт, Штази је схватио као провокацију, те је 1961. почео са праћењем Грасових активности.

Контроверзни књижевник, који је 12. августа 2006. признао да је крај Другог светског рата дочекао не као војник Вермахта (како је то до тада било навођено у његовој званичној биографији), већ као члан Вафен СС трупа, у последње три године се налази у фокусу јавности. Грасова коректура биографског фалсификата имала је значајан ефекат на његову репутацију која се тешко опоравља од последица интернационалног шока. Мање важно за публикацију Гинтер Грас у визиру – Штази акти, али вредно помена, јесте да је Групи 47 од 1951. припадао и српски књижевник Мило Дор који је, од завршетка Другог светског рата све до своје смрти, живео и стварао у Бечу.