Синђелић између славе и проклетства

Свилајнац – У селу Грабовцу надомак Свилајнца све подсећа на Стевана Синђелића, славног војсковођу из Првог српског устанка. У центру је спомен-чесма, а мало даље комплекс, који чини спомен-кућа, капела, конак и трпезарија у којој се 1804. причестило 300 устаника који су следили Синђелића све до погибије у боју на Чегру, 1809. године.

У Грабовцу живи шест породица директних потомака овог ресавског војводе. Најмлађи изданак Синђелића, шестогодишњи Стеван, добио је име по славном претку. Његов деда Радослав (65), „осмо колено“ Синђелића, каже за наш лист да сваке године када се крајем маја кроз манифестацију „Синђелићеви дани” обележава годишњица боја на Чегру у конаку угости 200 званица.

– Увек су ми долазили министри и људи из државног врха, али те 2003. године општина је решила да прослава буде у Свилајнцу. Али, ми смо славили „за свој грош“. А онда су ми јавили да сам добио унука. Лумповали смо до зоре, а кума сам замолио да малиши надене име Стеван – прича нам Радослав, који се и родио баш у кући у којој је живео војвода. Године 1972. ју је реновирао према упутствима крагујевачког Завода за заштиту споменика културе. Осим Радослава и његове супруге Стојанке, у кући сада живе син Милош, снаха Мирјана и унуци Душан (15), Миљана (13), Марија (8) и Стеван (6). Радослав је био и ктитор сеоске цркве, саграђене поред спомен-куће, због чега га је 1998. године Свети синод Српске православне цркве одликовао Орденом Светог Саве првог реда.

– Направио сам спомен-чесму, много новца сам дао за конак и спомен-кућу, али не могу да се похвалим да сам о војводи сазнао много кроз породично наслеђе. Мој покојни деда Петар, „шесто колено“ Синђелића, знао је оригиналне анегдоте, али ми их није препричавао, јер није волео војводу Стевана. Кад год би се догодила нека несрећа у кући, деда би погрдно помињао Синђелића, јер је сматрао да је он навукао проклетство на фамилију, будући да је убио много људи и да је био велики прељубник – поверава нам Радослав, додајући како је уверен да је коб проклетства задесила и његовог оца Милоша, који је погинуо 1945. године, баш на дан када је окупатор капитулирао.