Растали смо се у одличној атмосфери

Редитељка Татјана Мандић Ригонат смењена је са места директора Драме националног театра. Наследиће је Ивана Димић, драматург, писац и преводилац – једна је од првих новогодишњих вести које стижу из Народног позоришта у Београду. Зашто је у креирању свог новог тима сарадника кренуо баш од ансамбла Драме, на чијем челу је и сам био у једном од претходних мандата, питали смо управника Божидара Ђуровића.

– Успешно руковођење националним театром, који је, засигурно, најсложенији позоришни механизам, захтева одличну комуникацију и узајамно поверење са свим директорима, нарочито са уметничким. Татјана Мандић Ригонат и ја нисмо успели да остваримо адекватну професионалну комуникацију. Зато сам проценио да је најкорисније за Народно позориште и Татјану Мандић Ригонат да буде стални редитељ наше куће. Када сам именован за управника Народног позоришта, добио сам и право да формирам тим људи са којима верујем да могу свој план најбоље да остварим. Прву фазу плана сам завршио. Кућа је доживела економско оздрављење, а у 2010. годину ушла је без дугова, са 49 људи мање на платном списку него што је било 10. марта 2009. године, када сам започео руковођење Народним позориштем. Данас национални театар, да подсетим, има 739 стално запослених људи – каже Ђуровић.

На питање како је могуће да два редитеља нису могли да нађу заједнички језик, да ли је у питању различит уметнички сензибилитет, поглед на позоришни модел... – Ђуровић нам је одговорио:

– То је као и у браку. Муж је одличан, жена је одлична, а заједно не могу. Ми смо се јуче растали у одличној атмосфери. Да смо у претходном периоду и слично комуницирали, остали бисмо, како се каже, цео живот заједно.

Татјана Мандић Ригонат је пре годину дана именована за директора ансамбла Драме. Смена је, каже, није изненадила. Остаје да се у року од осам дана изјасни да ли ће прихватити понуђено место сталног редитеља.

– Драго ми је што сам смењена после два велика успеха, премијера представа „Играјући жртву” у режији Николе Завишића и „Покојник” у режији Егона Савина. На чело ансамбла Драме дошла сам на позив Предрага Ејдуса и била свесна крхкости тог места, јер је то проточни бојлер. Оно што је мени било битно јесте да оставим траг, у смислу добре комуникације са уметницима. У ансамблу Драме је створена позитивна атмосфера. Имала сам велике планове, али ми није дозвољено да их остварим, наглашава Татјана Мандић Ригонат и пита се:

– Шта значи недостатак комуникације између Божидара Ђуровића и мене? Мишљења сам да на тако одговорно место као што је директор Драме или управник националног театра морају да буду угледни људи са угледним биографијама, које уважава еснаф. Не верујем у тимски рад, осим на пробама. Верујем да директор Драме мора да буде личност са јасним естетским ставовима, а да је управник позоришта менаџерска личност. Нисам дозволила да ми се управник позоришта меша како у прављење репертоара, избор текстова, тако и у избор сарадника. Против сам сваког протекционизма и за то сам да директори сектора одговарају за квалитет, а не да уметничку функцију деле са функцијом управника. Па да се не зна ко је за шта одговоран. Божидар Ђуровић и ја смо потпуно различити редитељи. Немамо додирних тачака. Ово је, рекла бих, класична српска казна за успех и дугачак језик – тврди Татјана Мандић Ригонат.