Спајање празника није српски изум

Ни по једном закону у Србији, а најмање по Закону о државним и другим празницима, петак 8. јануар званично није проглашен за нерадни дан. Aли већина запослених грађана, истина из приватног сектора, празновала је и другог дана Божића. Некима од њих шефови су „прогледали” кроз прсте па на посао, срећом, нису морали да дођу, а било је и оних радника који су имали могућност да бирају између узимања слободног дана од годишњег одмора или одласка на радно место. И не само то! Многи од њих остали су у кругу породице и пријатеља читавих 11 дана, почев од првог дана нове године. У државним институцијама и јавним комуналним предузећима уведена су појачана дежурства, а у појединим установама празнична атмосфера траје још од Светог Николе. Слављеничка правила не важе баш подједнако за све. Радно у току године увек мора да буде међу медицинским радницима, трговцима, апотекарима, ватрогасцима, полицајцима...

Да ли ће и за дочек српске Нове године, која „пада” идуће среде, послодавци бити благонаклони – још се не зна. Судећи по досадашњим искуствима, многи ће на посао моћи оправдано да закасне, и то чак неколико часова. Већина државника и политичара у Србији, међутим, сматра да дочек Нове године по Јулијанском календару не треба да се прославља као државни празник. Једни овакав став правдају чињеницом да се у земљи ионако много празнује, док су други уверени да је то верски празник који се тиче само Срба. Право је питање да ли се у Србији заиста празнује преко сваке мере и да ли по томе предњачимо у односу на Европу и свет.

„Спајање” празника, ипак, није српски изум, а Срби изгледа нису највећи „нерадници”. У поређењу са неким земљама у свету по броју званично нерадних дана, Србија се, веровали или не, налази на зачељу. Док је код нас осам дана у години нерадно, Белгија и Хрватска су рекордери са 15 празничних дана. За њима следе Аргентина, Аустрија, Канада и Грчка у којима се празнује 13 дана. Словенци и Британци, према званичном календару светковина, празнују 12 дана у години, док Мађари, Данци и Французи, због државних празника, не иду на посао десет радних дана у току године.

Интересантно је да је за Божић у Америци одвојен само један празнични дан, док се за познати „Тенксгивинг” не ради два дана. Велика предност у односу на Србију јесте то што у готово свакој озбиљној и већој фирми у САД запослени на почетку године добијају распоред нерадних празника и тако могу већ у јануару да планирају шта ће да раде, рецимо, у мају, јулу или новембру... Код нас се каткад послодавци „фемкају” до последњег тренутка, мада већина њих ипак одлучи да забрави фирму док званични и незванични празници не „протутње”.

М. Р. Б. 

------------------------------------------------------

Шта се све званично слави

Закон о државним и другим празницима у Србији прописује да се не ради за време новогодишњих и божићних празника – 1, 2. и 7. јануара, укупно три нерадна дана. Празнује се и у периоду васкршњих празника, на Велики петак, на сам дан Васкрса, који увек „пада” у недељу, и други дан овог празника, што су још два слободна дана. После тога долази Међународни празник рада, који се прославља нерадно 1. и 2. маја. Не ради се ни на Дан државности Србије, који се обележава на Сретење, 15. фебруара. Осим ових празника, запослени у Србији имају право да не раде на дан крсне славе. Ово право загарантовано је и другим вероисповестима и свима који обележавају верске празнике попут рамазана, Бајрама, католичког Божића и јеврејског Јом Кипура.