„Црвени петак” против трговаца

Војска у Венецуели затворила је већ 70 самопослуга и продавница, по наредби Уга Чавеса који грчевито покушава да одбрани земљу од поскупљења, четири дана после „мегадевалвације” домаћег боливара. Међу радњама на које је због лепљења нових цена стављен катанац је и ланац француских самопослуга „Касино” и седишта домаћег ланца („Егзито”) у Каракасу и Маракаибу, на западу земље. Остале привремено затворене радње продају белу технику. Државна Боливарска агенција јавља да је војска ушла у продавнице широм земље да би заједно са функционерима надзирала све касе, рачуне и налепнице.

На удару су нарочито радње које продају ауто-делове, белу технику, компјутере, увозна алкохолна пића. Јер, према неуобичајеној двостепеној девалвацији домаће валуте, ова роба ће се убудуће увозити по много скупљој цени од 4,30 боливара за долар. Веран путу у социјализам и Боливарској револуцији, председник Венецуеле, прописао је да домаћа валута остане знатно јача у односу на долар, када се увозе основне животне намирнице и лекови. Курс ће за храну остати готово преполовљен (2,60 боливара за један долар).

Народ се, према вестима које стижу из Венецуеле, не обазире на „милитаризацију” тржних центара. Навала је огромна, а из продавница се износи све што је доступно по старим ценама из времена јаког боливара. Име некадашњег борца за независност Латинске Америке парадоксално се, тако, помиње и меша са тржишним и идеолошким категоријама. Није ни чудо што је домаћој валути у боливарској Венецуели, где се свако позитивно друштвено кретање, свака већа улица и значајнија зграда зове по Симону Боливару, такође наденуто његово презиме. Незгода је у томе што се Боливаров највећи поштовалац, председник Чавес, одлучио да за 50 одсто преко ноћи ослаби увозну куповну моћ боливара. Судећи по уличном црном курсу, на коме је долар јуче ујутру достигао висине од 6,5 боливара, становништво више верује у тржиште него у своју посусталу пару, ма какво херојско име она носила.

Опозиција збраја рачуне по којима се види да је, за једанаест година откако је Уго Чавес као најгласнији противник северноамеричке империје дошао на власт, боливар изгубио 90 одсто своје вредности, иако је нафта, као главни извор девизног прилива осмоструко скупља. Чавес се, међутим, бори да докаже да ће у „мењачком подешавању”–званично се нигде не помиње девалвација – једино долар поскупети, а да ће све друге цене остати на свом старом месту, упркос томе што Венецуела за потребе становништва увози 80 одсто своје робе.

Остаје стара цена бензина, која је по новом курсу пала на један цент (додуше евра), па ће се Венецуеланци и даље превозити јефтино, под условом да успеју да се домогну делова за аутомобиле.

Чавес тврди да ће јачањем долара покренути домаћу производњу и да ће то омогућити социјализму да процвета. Он каже да је дан када се одлучио на слабљење боливара „црвени петак”, док је опозиција сигурна да је он још црњи од историјског „црног петка” 13. фебруара 1983. када је тадашња влада Луиса Ерера Кампинса декретом девалвирала боливар за 28 одсто.