Границе елеганције

Глам рок је био први велики стил рођен у седамдесетим годинама 20. века, деценији пуној противречности, деценији која је требало да оконча са многим стварима које су започете раније, када је изгледало да ће велики бизнис прогутати све, а некадашњи нереални оптимизам бити замењен суровим цинизмом. Глам (скраћеница од гламур) је вратио духовитост, веселост и стилизацију у прерано атрофиране вене рок музике. Он је црпео инспирацију са различитих извора од класичних холивудских филмова из двадесетих и тридесетих, преко научно-фантастичних прича до савремених реклама. Без глам рока седамдесете би изгледале ако већ не досадно онда сасвим сигурно са пуно мање колорита и мириса.

Брајан Фери је био један од тројице младих најзаслужнијих за дефинисање овог музичког стила. Остала двојица, Марк Болан и Дејвид Боуви, су управо раскрстили са хипи ставовима и вратове својих гитара усмерили ка далеким сазвежђима. Најобразованији међу њима, после свршених студија уметности, Фери одлучује да се посвети својој другој великој љубави – музици. Он је директније од осталих разумео како се ова два света, уметности и музике, могу стопити у један тако да произведу нови квалитет. То је постигао музиком која је у себи носила многе жељене ефекте – била је и бизарна, иронична, носталгична, на моменте пуна хумора и на крају потпуно нова. Група Рокси мјузик коју је тада основао је већ својим првим делима потпуно потврдила своју јединственост и идентитет. Феријева лирика препуна двосмислених значења, духовитих алузија и комплексних идеја уткана је у такву музичку подлогу да није изгубила нимало од своје емоционалне снаге. Овакав концепт ће неговати током богате каријере с тим да ће аранжмани постајати све комплекснији.

Паралелно негујући солистичку каријеру у којој ће настојати да се приближи највећим композиторима популарне музике, Фери ће кроз Рокси мјузик показати да рок не мора да буде ни досадан ни предвидив. Они ће током постојања остати синоним за углађеност, експеримент и вансеријску представу. Почетком осамдесетих снимили су албум "Авалон", ремек-дело неоромантизма, плочу која ће одредити музичке токове те деценије. Фери је био свестан да се то не може превазићи. Распушта групу која ће се повремено окупљати на позив многобројних љубитеља широм света.