Самовољно и нестручно

Поводом незваничне информације да су у Пећкој патријаршији почели конзерваторски радови иако, практично, још траје процес дијагностиковања стања, помоћник министра културе Миладин Лукић је позвао директорку Завода за заштиту споменика културе Републике Србије Гордану Марковић да потврди или оповргне ове гласове. По његовим речима, то је било 16. јуна, а директорка Завода потврдила је да су почели земљани радови око цркве.

– Питао сам Гордану Марковић на основу које документације су радови започети и добио сам одговор да је реч о пројекту чији је назив "Заштита и презентација цркава Пећке патријаршије". Реч је о пројекту који је урадио приватни биро. Прегледао сам тај пројекат и видео да је реч о документацији која није прописна, која није прошла никакву ревизију и контролу и схватио сам да у пројекту не постоји ни онај најнужнији део, а то је истраживачки пројекат или бар извештај о обављеном истраживању. Пре било каквих радова, неопходно је урадити испитивање влаге, геомеханичко испитивање тла, са циљем да се добије хидрогеолошка слика терена и релевантни подаци о кретању подземних вода... Овај пројекат не садржи ни анализе конструкције старе грађевине нити анализу сеизмичких утицаја. Речју, документација је непрописна, каже за "Политику" Миладин Лукић.

Помоћник министра културе је о овоме одмах известио министра Драгана Којадиновића, са захтевом да се одмах прекину радови у манастиру. По Лукићевим речима, министар културе се сложио са овим ставом, и 27. јуна је из Министарства културе Републике Србије упућено писмо Гордани Марковић са захтевом да се "одмах обуставе сви радови у манастиру Пећка патријаршија".

Сутрадан, Гордана Марковић упућује писмо Министарству културе у којем наводи да су примедбе Миладина Лукића неосноване, и да до обустављања радова неће доћи.

– Када се ради на објекту који је номинован за Унескову листу светске баштине, онда је заиста невероватно да се радови изводе тако самовољно, без унапред провереног пројекта. Пројекат који ми је показала Гордана Марковић предвиђа да се темељна зона ослободи свих наслага, али то не сме без претходне анализе конструкције објекта. Читав посао укључује уклањање бетона. Међутим, знамо да је канал који је одводио површинске воде био сасвим у реду, и није било разлога да се он уклања. Потпуно су неосновани аргументи да су зидови влажни и да атмосферска вода пролази кроз зидове. Осим тога, забрањено је да пројекат за овакве објекте изводе приватни бирои. Узгред, на пројекту је потписана само једна особа. Реч је о Марији Јовин, која нема конзерваторски стручни испит и која је својевремено у Заводу добила отказ због штете коју је нанела Богородичиној цркви у Студеници, каже Миладин Лукић.

Помоћник министра културе је, иначе, две деценије био запослен у Републичком заводу за заштиту споменика културе и има искуства у раду на конзерваторско-рестаураторским пројектима, као и на заштити урбаних целина.

Италијански стручњаци, који већ неко време раде на испитивању стања у Пећкој патријаршији, у свом извештају наводе да "до сада прикупљени подаци не сведоче о томе да озбиљнија појава нарастајуће воде тренутно утиче на доње делове зидова..."

По Лукићевим речима, колеге из италијанске екипе стручњака нису упознате са пројектом по којем су сада почели радови.

Помоћник министра, такође, истиче да му није познато ко изводи радове.

Гордана Марковић је тренутно на путу, баш у Пећкој патријаршији, и рекла нам је да због текућих састанака није у прилици да разговара, уз обећање да ће то учинити кад се врати.

Миладин Лукић каже да ће поново тражити од министра Којадиновића, који је, такође, на путу да захтева хитно обустављање непрописно започетих радова у Пећкој патријаршији.

Гордана Марковић је, да подсетимо, већ поступала супротно одлукама министра културе када је реч о формирању комисија задужених за надгледање свих активности везаних за Пећку патријаршију. Иако је министар културе Драган Којадиновић предложио комисију састављену од деветоро доктора наука и седморо професора Универзитета, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе упутила је жалбу на то решење и тражила да се стави ван снаге. Тако је оспорила министру да регулише рад ове установе заштите. Миладин Лукић наглашава да је, потом, директорка Марковић формирала неколико комисија – дакле, по једну за сваки појединачни споменик, уводећи у чланство тих комисија и оне који већином нису компетентни за проблеме заштите. У комисију је уврстила и власника културног добра, односно представнике Цркве.