Два домаћина, а кров склон паду

Прокупље – Крајем септембра 2002. тадашњи директор прокупачког Дома културе Срђан Живковић позвао је надлежног инспектора да утврди да ли сала ове установе може и даље да се користи. Налаз је био изричит: без озбиљнијих поправки крова, задржавање није безбедно у читавој згради, а то посебно важи за салу Дома културе, која се од тада, пуних седам и кусур година, више не користи. Кров над салом све више улеже и, заједно са димњацима, прети да се уруши. А највећа опасност вреба од пада лустера, тешког читавих тону и по, кога је својевремено израдио Драган Дробњак, један од првих српских дизајнера стакла.

Бисерка Милосављевић, садашњи директор Дома културе, каже за „Политику” да су једва успели да прикупе нешто новца за нове олуке и покривање дела зграде у којем су канцеларије.

– У сарадњи са Дирекцијом за изградњу града, израдили смо идејни пројекат реконструкције читаве зграде, а вредност инвестиције процењена је на око 450.000 евра. Конкурисали смо за средства из НИП-а, али, иако нам је обећавано, новац нисмо добили. Пројекат ћемо и ове године понудити надлежним министарствима. Надамо се да ће се на крају схватити да реконструкција зграде више не може да се одлаже. Она чак ни на канализацију није прикључена, а септичка јама је одавно неупотребљива – каже директорка Милосављевић, истичући да је санација крова приоритет, али да је за обимније радове потребна сагласност Завода за заштиту споменика културе.

Иначе, на спрату зграде у чијем је приземљу Дом културе и која доминира подножјем брда Хисар, смештено је и седиште Савеза самосталних синдиката, па Прокупчани ово здање зови и Дом синдиката, баш како и пише на фасади. Градњу је, пред Други светски рат, започело овдашње удружење трговаца, а нове власти су довршиле зидање и, наравно, присвојиле зграду. Под њен кров уселио се комитет омладине и синдикат, из чијих фондова је делимично финансирано довршење објекта, а пространа сала је служила за састанке и игранке. Касније, у дограђени део се усељава и Дом културе, а реновирана сала је постала место бројних културних догађања.

Деведесетих година, Синдикат је тужио општину Прокупље, захтевајући да из зграде исели Дом културе. После десетогодишње парнице, пресуђено је да општина, односно Дом културе, располаже приземљем, а синдикат спратом. За то време, зграда је готово сасвим оронула.

– Иако нама није право како су судови одлучили, морамо да прихватимо да су сви спорови иза нас. Сада је важно да се заједнички изборимо за спас зграде. Синдикат је расположен да у томе и новчано учествује – каже за наш лист Славољуб Радивојевић, председник Општинског већа Савеза самосталних синдиката.