Политички коментатори судских пресуда

Портпарол Демократске странке Србије Андреја Младеновић критиковао је председника Србије Бориса Тадића због коментарисања пресуда за убиство Ивана Стамболића и покушај убиства Вука Драшковића у Будви, оценивши његову изјаву политикантском. Према Младеновићевим речима, највиши државни званичници "морају да се уздрже од коментарисања неправоснажних пресуда, а посебно њиховог проширивања на странке и организације".

На истој, прекјучерашњој конференцији за новинаре он је оценио да је пресуда Хашког трибунала команданту муслиманских снага у Сребреници Насеру Орићу "шамар правди и правичности и ликовање оних који су починили злочине".

У ДСС-у не виде никакву нелогичност у томе што је Младеновић истовремено критиковао Тадића због његовог оцењивања неправоснажне пресуде, а затим и сам критиковао такође неправоснажну пресуду. Како у изјави за "Политику" каже Милош Алигрудић, шеф посланичке групе ДСС-а у републичком парламенту, те две ствари нису у истој равни.

– Што се тиче пресуда домаћих судова опасност од рушења независног правосуђа постоји када се са аспекта политике насрће на рад суда. У затвореном систему једне државе то је опасно. Поготово не треба коментарисати образложење пресуда и нешто што не стоји у изреци пресуде – објашњава Алигрудић.

Он признаје да је и ДСС дао политички коментар на суђење за злочин на Ибарској магистрали. Ова партија је осудила то што се поступак води годинама. "Овај коментар је био изнуђен чињеницом да се процес води веома дуго, а то је један гранични случај да ми који смо у парламенту можемо да дамо један такав коментар. Он се не односи на непосредан рад суда по предмету, него на генералну примедбу на тромост система. Ми имамо свог министра правде, али указујемо да је систем тром и као политичари најављујемо офанзиву да се то реши. То можемо да радимо. Али ићи у детаље, коментарисати образложења пресуда, није добро", сматра Алигрудић.

Када је у питању Хашки трибунал, пресуда Насеру Орићу јесте неправоснажна, али је, како он истиче, тај суд за нас политички занимљив. Пресуђивање и суђење у трибуналу ни у ком случају не зависи од политичког става појединаца у Србији, ма какву позицију заузимали. Немогуће је замислити да политичке изјаве дате у Србији могу утицати на рад Хашког трибунала, објашњава Алигрудић.

Портпарол ДС-а Ђорђе Тодоровић је другачијег мишљења. Он сматра да пресуде као у случају атентата у Будви или убиства Ивана Стамболића треба да се коментаришу "јер се тичу целе државе и целог народа".

– То није обична судска пресуда. Наравно да је важно какве су пресуде и да је врло битно ко ће бити тужилац за организовани криминал и ко ће водити одређене случајеве. Важно је да се темељно позабавимо ко је шта радио у протеклих 15 година у овој земљи и да ти људи који су чинили неке ствари сносе одговорност. Само тако ћемо моћи да кренемо напред, у нормални живот – каже Тодоровић.

Међу онима који су најчешће коментарисали судске пресуде протеклих година је лидер СПО-а Вук Драшковић. А судећи према најави из ове странке, од те традиције ни даље неће одустајати. Срђан Срећковић, потпредседник СПО-а, објашњава да они коментаришу искључиво пресуде везане за политичка убиства из времена Слободана Милошевића.

– СПО ће наставити да коментарише и врши јавни медијски притисак на наше правосуђе док год не буду биле донете адекватне пресуде и за Ибарску магистралу и за убиство Славка Ћурувије и док се не буде донела правоснажна пресуда за убиство Зорана Ђинђића. Јасно је да, нажалост, у правосудним органима још постоје преживеле структуре из времена Слободана Милошевића које опструишу судске процесе и где, штитећи Милошевића и његове извршиоце политичких убистава заправо штите себе јер су година спречавали и одуговлачили процесе – категоричан је Срећковић.

Међу правницима влада неподељено мишљење да би политичари требало обавезно да се уздржавају од коментарисања неправоснажних пресуда, јер док одлука суда не постане пуноважна ништа није коначно.

Доцент на Правном факултету у Београду Владимир Павић каже да се не може спречити да грађани коментаришу судске пресуде, али је проблем што се ради о посебној категорији људи који имају приступ медијима и користе их за притисак на суд. Нарочито је опасно када одлуке суда коментаришу они који су на власти, јер власт има одређене механизме којима може вршити притисак на правосуђе. Мада је подједнако непожељно да то раде и они из опозиције.

– Код нас се ради о специфичном окружењу, односи између судске и извршне власти су нерашчишћени, што се може видети већ дуже време, па се коментарише кад год некоме нешто не одговара. С друге стране, судска независност се понекад третира на ортодоксан начин и не разликује се судска независност од непристрасности судства – објашњава Павић.

Од коментара нису имуни ни политичари у другим државама. Око појединих одлука америчких судова се води права дебата, у јавности се коментаришу правоснажне, па и првостепене одлуке. Чак се и судије бирају на начин који нама није познат. Тако, рецимо, да би неко био изабран за судију Врховног суда мора да добије сагласност две водеће партије у САД.

– Када је Врховни суд Америке донео одлуку о затвору Гвантанамо, то вуче одређене политичке консеквенце и наравно да политичари то коментаришу. Не користе се, додуше, тако тешке речи као код нас. Међутим, било је и тешких оптужби на рачун пресуде за случај спорног гласања у на Флориди када су председнички кандидати Џорџ Буш и Ал Гор вршили притисак на суд пре него што је донео одлуку. Американци умеју да кажу:"Врховни суд није врховни зато што је непогрешив, него је непогрешив зато што је врховни", каже Павић.