Politički komentatori sudskih presuda

Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović kritikovao je predsednika Srbije Borisa Tadića zbog komentarisanja presuda za ubistvo Ivana Stambolića i pokušaj ubistva Vuka Draškovića u Budvi, ocenivši njegovu izjavu politikantskom. Prema Mladenovićevim rečima, najviši državni zvaničnici "moraju da se uzdrže od komentarisanja nepravosnažnih presuda, a posebno njihovog proširivanja na stranke i organizacije".

Na istoj, prekjučerašnjoj konferenciji za novinare on je ocenio da je presuda Haškog tribunala komandantu muslimanskih snaga u Srebrenici Naseru Oriću "šamar pravdi i pravičnosti i likovanje onih koji su počinili zločine".

U DSS-u ne vide nikakvu nelogičnost u tome što je Mladenović istovremeno kritikovao Tadića zbog njegovog ocenjivanja nepravosnažne presude, a zatim i sam kritikovao takođe nepravosnažnu presudu. Kako u izjavi za "Politiku" kaže Miloš Aligrudić, šef poslaničke grupe DSS-a u republičkom parlamentu, te dve stvari nisu u istoj ravni.

– Što se tiče presuda domaćih sudova opasnost od rušenja nezavisnog pravosuđa postoji kada se sa aspekta politike nasrće na rad suda. U zatvorenom sistemu jedne države to je opasno. Pogotovo ne treba komentarisati obrazloženje presuda i nešto što ne stoji u izreci presude – objašnjava Aligrudić.

On priznaje da je i DSS dao politički komentar na suđenje za zločin na Ibarskoj magistrali. Ova partija je osudila to što se postupak vodi godinama. "Ovaj komentar je bio iznuđen činjenicom da se proces vodi veoma dugo, a to je jedan granični slučaj da mi koji smo u parlamentu možemo da damo jedan takav komentar. On se ne odnosi na neposredan rad suda po predmetu, nego na generalnu primedbu na tromost sistema. Mi imamo svog ministra pravde, ali ukazujemo da je sistem trom i kao političari najavljujemo ofanzivu da se to reši. To možemo da radimo. Ali ići u detalje, komentarisati obrazloženja presuda, nije dobro", smatra Aligrudić.

Kada je u pitanju Haški tribunal, presuda Naseru Oriću jeste nepravosnažna, ali je, kako on ističe, taj sud za nas politički zanimljiv. Presuđivanje i suđenje u tribunalu ni u kom slučaju ne zavisi od političkog stava pojedinaca u Srbiji, ma kakvu poziciju zauzimali. Nemoguće je zamisliti da političke izjave date u Srbiji mogu uticati na rad Haškog tribunala, objašnjava Aligrudić.

Portparol DS-a Đorđe Todorović je drugačijeg mišljenja. On smatra da presude kao u slučaju atentata u Budvi ili ubistva Ivana Stambolića treba da se komentarišu "jer se tiču cele države i celog naroda".

– To nije obična sudska presuda. Naravno da je važno kakve su presude i da je vrlo bitno ko će biti tužilac za organizovani kriminal i ko će voditi određene slučajeve. Važno je da se temeljno pozabavimo ko je šta radio u proteklih 15 godina u ovoj zemlji i da ti ljudi koji su činili neke stvari snose odgovornost. Samo tako ćemo moći da krenemo napred, u normalni život – kaže Todorović.

Među onima koji su najčešće komentarisali sudske presude proteklih godina je lider SPO-a Vuk Drašković. A sudeći prema najavi iz ove stranke, od te tradicije ni dalje neće odustajati. Srđan Srećković, potpredsednik SPO-a, objašnjava da oni komentarišu isključivo presude vezane za politička ubistva iz vremena Slobodana Miloševića.

– SPO će nastaviti da komentariše i vrši javni medijski pritisak na naše pravosuđe dok god ne budu bile donete adekvatne presude i za Ibarsku magistralu i za ubistvo Slavka Ćuruvije i dok se ne bude donela pravosnažna presuda za ubistvo Zorana Đinđića. Jasno je da, nažalost, u pravosudnim organima još postoje preživele strukture iz vremena Slobodana Miloševića koje opstruišu sudske procese i gde, štiteći Miloševića i njegove izvršioce političkih ubistava zapravo štite sebe jer su godina sprečavali i odugovlačili procese – kategoričan je Srećković.

Među pravnicima vlada nepodeljeno mišljenje da bi političari trebalo obavezno da se uzdržavaju od komentarisanja nepravosnažnih presuda, jer dok odluka suda ne postane punovažna ništa nije konačno.

Docent na Pravnom fakultetu u Beogradu Vladimir Pavić kaže da se ne može sprečiti da građani komentarišu sudske presude, ali je problem što se radi o posebnoj kategoriji ljudi koji imaju pristup medijima i koriste ih za pritisak na sud. Naročito je opasno kada odluke suda komentarišu oni koji su na vlasti, jer vlast ima određene mehanizme kojima može vršiti pritisak na pravosuđe. Mada je podjednako nepoželjno da to rade i oni iz opozicije.

– Kod nas se radi o specifičnom okruženju, odnosi između sudske i izvršne vlasti su neraščišćeni, što se može videti već duže vreme, pa se komentariše kad god nekome nešto ne odgovara. S druge strane, sudska nezavisnost se ponekad tretira na ortodoksan način i ne razlikuje se sudska nezavisnost od nepristrasnosti sudstva – objašnjava Pavić.

Od komentara nisu imuni ni političari u drugim državama. Oko pojedinih odluka američkih sudova se vodi prava debata, u javnosti se komentarišu pravosnažne, pa i prvostepene odluke. Čak se i sudije biraju na način koji nama nije poznat. Tako, recimo, da bi neko bio izabran za sudiju Vrhovnog suda mora da dobije saglasnost dve vodeće partije u SAD.

– Kada je Vrhovni sud Amerike doneo odluku o zatvoru Gvantanamo, to vuče određene političke konsekvence i naravno da političari to komentarišu. Ne koriste se, doduše, tako teške reči kao kod nas. Međutim, bilo je i teških optužbi na račun presude za slučaj spornog glasanja u na Floridi kada su predsednički kandidati Džordž Buš i Al Gor vršili pritisak na sud pre nego što je doneo odluku. Amerikanci umeju da kažu:"Vrhovni sud nije vrhovni zato što je nepogrešiv, nego je nepogrešiv zato što je vrhovni", kaže Pavić.