Националнe пензијe у комшилуку

Док у Србији трају свађе око критеријума и заслуга за доделу националних пензија, Влада Црне Горе недавно је усвојила Уредбу, која може да послужи за поређење са српском. Црногорски уметници ће се у овој години такмичити за почасну и новчану титулу националног пензионера. Према речима Данице Николић, пи-ара Министарства културе, спорта и медија Црне Горе, за сада око 70 уметника из Црне Горе испуњава услове за националну пензију, а коначну одлуку донеће комисија.

Уредба Владе Србије комисији Министарства културе даје одрешене руке и могућност да готово по слободној процени утврђујe ко заслужује доживотну пензију од 50.000 динара.

Право на добијање признања може стећи сваки пензионисани уметник који „остварује врхунски допринос” у области националне културе. Један од услова гласи и да је уметник који је конкурисао „добитник најзначајнијих награда и признања”, али се у самој Уредби не прецизира које су то награде. У Уредби, по којој је последње три године више од 350 уметника добило признање за врхунски допринос уметности, десет грана уметности испуњава услове, међу којима су и аудио-визуелно стваралаштво, уметничка фотографија, дигитално стваралаштво и мултимедији, заштита културног наслеђа, библиотечко-информативне делатности и научноистраживачке делатности у култури.

Тек површан поглед на црногорску уредбу довољан је да би се видело да су критеријуми знатно прецизнији. Потенцијални национални пензионер Црне Горе мора да има најмање пет релевантних домаћих или међународних награда, од којих је једна државна награда Црне Горе („Тринаестојулска”). Потребно је и да је уметник стварао у континуитету од 20 година, као и то да је допринео међународној афирмацији Црне Горе. Док су у српској варијанти чланови комисије искључиво представници струковних удружења, Уредба Црне Горе налаже да у комисији буде и по један човек са универзитета, из црногорске и дукљанске академије наука и уметности, Матице црногорске, те репрезентативног синдиката и државне културне установе. У зависности од вредности других награда, које је уметник већ добио, као што је награда „Мирослављево јеванђеље”, „Петар Лубарда”, „Његошева” или „Тринаестојулска”, одређује се износ пензије. Са друге стране, за разлику од црногорске, српска уредба пружа могућност да пензију добију и припадници националних мањина који су остварили запажен стваралачки рад.

У сваком случају, у области стваралаштва јесте тешко утврдити неприкосновене критеријуме, али изгледа да их је могуће прецизирати.

Поводом досадашњих додела националних пензија у Србији, реаговало је и Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС) у писму достављеном на нашу редакцију, у којем се каже да је неприродно да од око 360 уметника који су добили националну пензију у Србији, само њих пет до 10 припада области која се назива примењеном уметношћу. Уз опаску да су се неки добитници пензија прикрили иза назива вајар или сликар, па је тако један врхунски уметник калиграф, заслужено, награђен у категорији „сликар”.

– У овом тренутку постоји више од 1.500 чланова Удружења ликовних уметника примењених уметности. Такође, Факултет примењених уметности са својих осам катедри припада једној од најстаријих институција и несумњиво је извор бројних генерација које су обогатиле уметничку сцену Србије – пише у писму УЛУПУДС-а.

Чланови овог удружења констатују да постоји груба несразмера у награђивању једне групе уметника и занемаривању друге и да то говори да је перцепција уметничке сцене очито поремећена.

– Жртве такве преовлађујуће, а донекле дефектне оптике, били су и чланови досадашњих комисија за доделу националних пензија – процењују у УЛУПУДС-у.

Примењени уметници констатују да је тешко поверовати да неко ко је у области ове гране уметности добијао све највеће домаће и многе интернационалне награде, није могао да нађе своје место међу добитницима националне пензије.

– Улога чланова комисија за доделу националних пензија није да само, мање или више праведно, вреднују појединце из појединих уметничких области, него да учествују у храбром формирању критеријума вредности и у афирмисању оних значајних области стваралаштва која су често медијски занемарена. Ово ће будуће комисије, надамо се, свакако имати у виду – закључују у УЛУПУДС-у, и између осталог, постављају питање: „Да ли је могуће, да награда за животно дело, рецимо код глумаца, као што је Добричин прстен, аутоматски значи „пролаз” за националну пензију, а награда за животно дело у области примењених уметности не значи ништа?”

Станко Стаменковић