Већа понуда, бољи избор

Дрвенград, Мећавник- Нема сумње, селекција филмова у овогодишњем такмичарском програму студентских филмова на 3. Кустендорф фестивалу, боља је него претходних година. За учешће се пријавило више од 400 филмова па је могућност избора била већа,а посао за селекторку Дуњу Кустурицу самим тим и знатно тежи. Зато  је програм и знатно квалитетнији. Одабрано је 28 врло добрих филмова, па жири у саставу: Маржан Сатрапи, Сара Драјвер и Џонатан Вајстал, нема нимало лак посао.

У прва четири фестивалска дана по начину третирања теме, редитељског промишљања и јасног ауторског става, издвојило се чак девет студентских филмова. Чешка ауторка Зузана Кирхнерова- Шпиндлерова, својим двадесетоминутним играним филмом „Баба”, с којим је пролетос победила у канском програму „Синефондасион”, оправдала је добар глас прашке ФАМУ на којој је дипломирала и наставила магистарске студије. Прича о тинејџерки која мора да чува своју онемоћалу баку док јој мајка ради у ноћној смени, смештена у микропростор једног сиротињског радничког стана, много је више од приче о одрастању. Ово је и есеј о генерацијском сукобу, суочавању са старошћу и смрти, и визуелно зналачки изведена психолошка драма.

Одличан утисак оставио је и осамнаестоминутни документарни филм „Тамо где сунце не жури” пољског студента Матеја Бобрика (академија у Лођу), понудивши изврстан пример малог егзистенцијалистичког филма. Хватајући фине детаље из свакодневице житеља једног малог села усред пољске недођије, Бобрику је пошло за руком да са пуно духа „ухвати” она танана стања између живота, љубави, окружења, прелепе природе и смрти...

Француски студент Емануел Маре у свом белгијском филму „Живот који пристаје”, у свега 14 минута, минималистичким средствима, у амбијенту Икеине продавнице намештаја, гради дубоку емотивну драму разведене жене која чека да сазна код кога ће њени мали синови одлучити да живе.

Највеће фестивалско изненађење свакако је кратки документарни филм из Бангладеша „Наш брод је наша адреса”. Његова ауторка Широпа Пурна најмлађи је учесник Кустендорф фестивала на који је стигла у пратњи своје мајке, јер ће ове године напунити тек 12 лета. Иако још дете, Широпа је „искусан” филмски аутор – за претходни филм „Петопрсте лутке” освојила је Уницефову награду, а за „Наш брод је наша адреса”, узбудљиву сторију о преживљавању Цигана у Бангладешу који своју децу подижу на маленим чамцима дуж загађене реке Тураг– награде у Њујорку и Чикагу.

Највише узбуђења у биоскопском мраку изазвао је адреналински играни мексички филм „Добра воља” Ивана Ломелија (18 минута), динамична и изврсно сликана драма о младићу Фелипеу који је на најтежи могући начин научио да добре намере нису увек добродошле. У свега неколико сати у миљеу сиротињских фавела Мексико Ситија, добронамерни Фелипе ће проћи кроз серијал животних апсурда и скончати, ни крив ни дужан, као жртва разјарене масе...

Изоштрена тачка гледишта, зрело промишљање кадра и добра глумачка подела красе „Ритам гитару, пратећи вокал”, нови кратки играни филм Панчевца и студента београдског ФДУ Огњена Главонића, који се већ прославио својим „Тостом” и „Живаном Пујићем Џимијем”. У двадесетак минута Главонић нуди интимистичку причу о младићу који проводи дан спремајући се да уради нешто што је требало да учини много раније – да изјави љубав девојци коју воли од детињства... Главонићев филм је један од свега два српска филма која су ове године прошла селекцију у такмичарском програму Кустендорфа.

Српски се говори и у британском филму „Сањари” Метјуа Мода, снимљеном у Београду уз учешће српских чланова ауторске екипе, глумаца и натуршчика. Шта се дешава када делиш сан са неким другим и шта ако се деси да неко сања исту ствар као и ти, исте ноћи у исто време, питања су на која је Мод ефектно и ауторски свеже одговорио у свега четири минута. Осим  Младена Андрејевића, у филму о сноликом сећању на први пољубац у животу, игра и новинарка „Политикиног Забавника” Мирјана Огњеновић и њен супруг, сниматељ Вељко Радосављевић, док је директор фотографије београдски студент Микша Анђелић, а монтажер Бојан Косовић...

Литванијски филм „Лернаван” Марата Саргсјана, филм је атмосфере и високе еколошке свести, док је за сада апсолутни фестивалски хит анимирани филм „Без краја”, који је бугарски студент режије и анимације Благоја Костов посветио својој мами. У свега неколико секунди, на нивоу шале о два молера који звиждучући, свако са своје стране, фарбају и префарбавају зид у црно и бело и тако бескрајно, рађа се интелигентан и снажно метафоричан филм о бесмислу људског живота у контексту политичке свакодневице.

Дубравка Лакић

-----------------------------------------------------------

Лунгинов филм о Ивану Грозном

У програму „Савремене тенденције” приказан је руски филм „Цар” Павела Лунгина који су посетиоци и гости фестивала у Дрвеграду поздравили бурним аплаузом у препуној дворани. Ова драма говори о мрачном добу владавине Ивана Грозног у 16. веку и о његовом сукобу са монахом Филипом, којег је поставио за митрополита. Лунгин истиче да је његово последње дело филм о „односу власти која хоће да буде Бог на земљи и појединца који жели томе да се одупре, бирајући истину и правду, уместо потчињавања лажима”. Лунгин, аутор дела „Такси блуз”, „Тајкун” и „Острво”, додаје да иако је Иван Грозни за многе Русе био симбол Русије и њене снаге, своју моћ ипак успоставио терором.

И. А.