СРЕБРЕНИЦА ВАН КОНТЕКСТА

Кад год се неко усуди да оспори званичну верзију извесног догађаја, феномена или процеса, одмах ће се наћи хиљаде правоверних да му припишу пропагирање „теорије завере“. Тиме би ваљда требало да се сваки покушај анализе која иде у правцу откривања манипулације људима у име нечијег интереса одбаци као нерелевантан. А кад се открије да је, по свему судећи, читава прича о свињском грипу брутално исконструисана операција у коју су укључене не само фармацеутске компаније (чији је профит највећи) већ и бројни лекари, медији, новинари, државни службеници па чак и бирократе и стручњаци светских здравствених организација, онда се сви праве блесави. А стварно блесави испадамо ми, обични грађани који пунимо буџет из кога је већ отишло 24 милиона евра за три милиона купљених вакцина. Хоће ли ико да одговара за ту превару? Нпр. онај што је тврдио да ће на јесен бити више од милион оболелих?

Ризикујући да опет испаднем неко ко исправља „криве Дрине“, покушаћу да сличан поступак применим на још једно актуелно дешавање. Председник Тадић је 9. јануара на дан Светог Стефана покренуо причу о резолуцији о Сребреници коју би Скупштина Србије требало да донесе. Сам чин осуде злочина несумњиво је по себи племенит. Но, када читаву ствар поставимо у шири контекст, добијамо нешто другачију слику.

Кренимо од питања зашто се управо сада поново покреће иницијатива коју је ДС већ једном покретао 2005. Ако је Тадић ово саопштио у Бањалуци као гост на слави, на прослави Дана државности Републике Српске, то мора да има везе са дешавањима у БиХ. С обзиром на то да је тек недељу дана касније министар Јеремић на заједничком састанку са колегама Алкалајем и Давутоглуом исказао подршку јединственој БиХ, изгледа да су сасвим засноване спекулације о којима се у западним медијима нашироко пише, да Запад користи Тадића и Јеремића као главни инструмент притиска на Милорада Додика. Додик је врло одлучно одбацио бутмирски пакет и чини се веома озбиљно припрема неку врсту референдума. Резолуција о Сребренци (против које су се изјаснили сви њени политичари) треба, дакле, да има функцију притиска на Републику Српску.

Зашто се, надаље, инсистира на посебној резолуцији само о Сребреници? Много је логичнији предлог опозиције да се осуде сви злочини почињени током распада Југославије. ДС је другим предлогом о две резолуције прихватио да се то уради, али ипак остаје при томе да се Сребреница издвоји из контекста осталих злочина. Зашто?

Издвајање Сребренице као симболичког чина један је од основних стубова стратегије Запада о објашњењу распада СФРЈ и кривици за то. Она треба да делегитимише читаву борбу српског народа, читав пројекат Републике Српске (коју западни кругови по правилу називају „геноцидном творевином“) и да буде главни аргумент у приписивању искључиве кривице српском народу и тадашњем руководству, како у Србији тако и у другим ентитетима. Свако ко има елементарна сазнања о мрачним и још неразјашњеним дешавањима на том подручју 1992–1995. зна да је апсолутно немогуће разумети и тумачити догађаје у Сребреници ван контекста злочина у Кравици и Скеланима које Запад у потпуности игнорише (случај Орић то потврђује). Усвајање овакве резолуције неоспорно значи прихватање читавог пакета и то људима овде треба јасно рећи, што изгледа ради само Јелко Кацин.

Један део јавности у Србији одавно промовише став о потреби доношења посебне резолуције о Сребреници и осуђује не само противљење таквом чину, већ и сваки покушај да се преиспита западна званична верзија. Други, углавном маргинализован, не поричући да се радило о злочину, захтева да се цео проблем детаљно истражи, да се утврди стварни број жртава, да се одвоје погинули у борби од стрељаних, да се узме у обзир елемент личне и колективне освете, да се коначно истражи и деловање страних обавештајних служби. Летос објављени број часописа „Двери српске“ који је цео посвећен овој тематици потпуно је прећутан у нашој јавности.

Разумљиво је да је ова Тадићева иницијатива изазвала прво суштинско размимоилажење између њега и Додика. У низу интервјуа последњих дана, премијер РС је избегавајући да нападне Тадића одлучно заузео став и против посебне резолуције о Сребреници и против његове изјаве о референдуму и евентуалном нарушавању целовитости БиХ. С обзиром на то да су иза тих ставова стали сви лидери Срба у РС, а о њиховој судбини се овде ради, о томе би требало повести рачуна.

А у Србији један број невладиних организација ових дана покреће јавну кампању под слоганом српске жртве нису мање важне.

научни сарадник у Институту за европске студије