Пре матичара – у саветовалиште

Прво предбрачно саветовалиште намењено особама које су решиле да стану на луди камен, у организацији Саветовалишта за брак и породицу београдског Центра за социјални рад, почеће да ради у првим данима фебруара. Како објашњава Вера Деспотовић Станаревић, породични терапеут и руководилац Саветовалишта за брак и породицу, припрема за живот удвоје биће реализована кроз 12 психолошких радионица у оквиру којих ће партнери разговарати о лепотама, изазовима и тешкоћама заједничког живота.

Наша саговорница истиче да је потребу за отварањем оваквог саветовалишта наметнула реалност у којој се партнери обраћају стручњацима овог центра у предразводној фази и једна од великих предрасуда са којима људи улазе у брак и која гласи да је љубав универзално средство за решавање свих неспоразума и тешкоћа које доноси свакодневица. Живот, међутим, најчешће демантује уверење романтичара да је љубав магична гумица којом се бришу све разлике у пореклу, образовању, социјалном и економском статусу које постоје између супружника. Наиме, разлике у погледима на живот, партнерство и родитељство су те које често подривају темеље брачног односа.

Циклус ових радионица отвориће прича о партнерству и о предрасудама о љубави које могу бити значајан камен спотицања у свакодневном животу. Неке од најчешћих брачних предрасуда проналазимо у фразама „Ко се бије, тај се воли”, „После свађе – све је слађе”, „У браку се мора остати због деце”, „Ако се волимо, све праштамо”… Ти табуи супружнике држе у браку и када они осећају велико незадовољство заједничким животом. Најчешћа предрасуда коју жене као психолошки „мираз” уносе у брак гласи да она треба да „носи” кућу и породицу на својим плећима – да васпитава децу, води рачуна о домаћинству и брине о свим потребама своје породице – што у великој мери исцрпљује и ментално и физички.

– У неке интимне предрасуде спадају и уверења да жена треба да прашта и батине и неверство, односно да агресију и прељубу прихвати као „саставни део” мушке природе. Неке од типичних предрасуда са којима многи мушкарци улазе у брак гласе – мушкарци не кувају, не пеглају и не избацују ђубре, а бављење кућним пословима мушкарца претвара у папучара – прича Вера Деспотовић Станаревић.

С обзиром на то да блискост, секс и комуникација чине психолошко „свето тројство” сваке везе, на радионицама ће бити речи о „спотицању” у комуникацији у партнерском односу и начинима решавања проблема. Припрема за родитељство и изазови с којима се суочавају партнери када на списак станара стигне нови члан биће саставни део ових психолошких радионица.

– Кад се дете роди често се дешава да партнери занемаре свој однос, комплетно уђу у улогу родитеља и емоционално се посвећују само новом члану породице и њихова блискост почиње да слаби. Искуство породичних терапеута говори да су млађи брачни парови мање мотивисани да решавају проблеме које доноси брачна свакодневица, јер су већину њих мајке васпитавале уз рефрен: „Ако сам ја морала да трпим да бих тебе извела на прави пут, ти не треба то да радиш”. Због тога многи млади парови који су „освојили” економску и стамбену независност на наговештај првих проблема затраже услугу бракоразводног адвоката, а не терапеута – истиче Вера Деспотовић Станаревић.

Наша саговорница указује да, насупрот увреженом мишљењу о фаталној седмој години брака и кризи средњих година као генератору бракоразводних парница, статистика говори да се партнери најчешће разводе у првим годинама брака, што и не треба да чуди ако се има на уму да је трудноћа честа „кума” на венчању савремених брачних парова. Партнери не стигну да се навикну на заједнички живот и развију га пре него што стигне нови члан породице.

„Искуство наших терапеута говори да присуство две породице на истом списку станара повећава вероватноћу да се животна бајка на тему ’живели су срећно и задовољно до краја живота’ заврши у бракоразводној судници, јер су родитељи ти који од младог пара најчешће захтевају да се понаша по њиховим правилима и уклапа се у ритам њихове свакодневице. Долазак унучета само заоштрава питање – ко је главни и чија правила треба да се поштују. Због тога ће се на овим радионицама партнери учити како да поставе психолошке „границе” према својим родитељима и не дозволе им да креирају њихову брачну свакодневицу”, објашњава наша саговорница.

Вера Деспотовић Станаревић истиче да је планирано да ове радионице похађају три групе парова – млади који се забављају, партнери који се спремају за заједнички живот и парови који се спремају за други брак и плаше се да не „репризирају” лоше искуство и уз то треба да разреше „питање” деце из претходних веза и евентуално се припреме за ново родитељство.

Катарина Ђорђевић