Апотека на депонији

ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ – У Занатском центру са више од стотину продавница, занатских радњи и кафића само је један контејнер, а крај њега има смећа за бар десет таквих контејнера. Инспекција је међу смећем, јуче, открила најмање стотину паковања увозних лекова са истеклим роком употребе. Неко их се, током ноћи, на тај начин отарасио. Рок трајања, како којем леку, истекао је у протекле три године и кутије и флашице "ироксола", "ламисила", "низорала", "микозима", "метродиназола", "орелокса" и других медикамента нашле су се на депонији, рекло би се полудивљој.

– На дојаву једног грађанина, инспекција је одмах изишла на лице места и сад покушавамо да дођемо до трага који би упућивао на установу или лице чији су лекови. Јавност ће бити обавештена о нашем налазу – рекао нам је Дејан Вељовић, шеф инспекцијске службе.

У општинској еколошкој канцеларији скоро да нису изненађени овим случајем, јер, рекоше, све чине да уведу најсавременији поступак за одлагање смећа, али "свест нашег човека је још далеко од тога". Проф. др Зоран Никић, председник Еколошког форума, изнео нам је податак да на територији општине има 121 дивља депонија, а о два примера наше "свести" чусмо од Слободана Лазовића, шефа еколошке канцеларије:

– У Каменици под Маљеном, једној од најчистијих у нас, затекли смо коске, главе и црева недавно поклане стоке. Изнад Каменице, у селу Гојна Гора, каптажа пијаће воде над којом је дивља депонија. Сад чујте парадокса! Загађивање Каменице није нам пријавио нико од мештана који увелико развијају сеоски туризам, већ једна Београђанка која ту има викендицу. Чак нико од њих неће да пружи ни доказе, а знају их, о шверцерима који кољу телад и крчме месо, а отпатке бацају у реку.

Парадоксално је и то да се све ово догађа у јеку акције коју финансира норвешка влада. Наиме, на билбордима у граду, на страницама два локална листа и на екрану општинске телевизије "Милица паметница", сликом и речју, подучава грађане како да разврставају отпад у посебне кесе и контејнере "да наша општина блиста". Ове недеље комуналци, уз помну рекламу, деле канте и кесе домаћинствима "плаве за папир, жуте за пластику". Норвежани ће бесплатно испоручити шест хиљада таквих канти за град и сеоске центре. Уз савремену депонију на брду Вујан, коју такође финансира влада Норвешке, Милановац би требало да буде међу првим градовима у Србији који "по узору на Запад" апсолутно еколошки контролише манипулацију отпадом. Материјална претпоставка се управо ствара и унапређује, а када ће се унапредити дуго негована комотна свест и савест?