Криминал се не исплати

Грађани Србије видели су у недељу луксузне аутомобиле и џипове, као и новац, које је држава запленила од осумњичених за трговину дрогом. Mинистарка правде Снежана Маловић за „Политику” говори о резултатима спровођења Закона о одузимању имовине стечене криминалом.

Када се може очекивати јавна лицитација аутомобила који су били изложени испред зграде Специјалног суда?

Дирекција за управљање одузетом имовином ће наредних дана предложити да се аутомобили дају на коришћење државним органима и установама које се баве социјалним питањима, вртићима, школама, сигурним кућама... Постоји и могућност њихове продаје ради очувања вредности.

Процедура је иста као и за сваку лицитацију у извршном поступку. Објављује се оглас у „Службеном гласнику”, лицитација је јавна, а купац ће бити онај ко понуди највишу цену. Држава ће на тај начин делимично вратити у буџет оно што је од ње отето.

Какву ће документацију добити грађанин који купи аутомобил са таквим „пореклом”?

Када је возило трајно одузето, грађанин склапа уговор са Дирекцијом за управљање одузетом имовином. Имаће документе у којима стоји да је аутомобил купљен од државе. Дирекција врши процену вредности, у сарадњи са Ауто-мото савезом Србије. Док суд не донесе решење о трајном одузимању, возило не мења регистарску ознаку, а после тога таблице могу бити промењене.

Аутомобил који буде дат на коришћење, биће регистрован на институцију која га користи и имаће налепницу на којој пише: „Одузето од организованог криминала”.

Где се сада налазе ти аутомобили?

Тренутно су под старатељством Дирекције за управљање одузетом имовином и сваки је већ добио налепницу. Одузете покретне ствари чувају се у магацину на Вилиним водама, који је нашој дирекцији уступила Дирекција за робне резерве, и на тај начин смо уштедели знатна средства држави. Захваљујући сусретљивости наших колега из робних резерви, нисмо морали да сређујемо и опремамо простор испод Бранковог моста, који је првобитно био намењен за чување ствари одузетих од организованог криминала.

Од осумњичених за трговину дрогом одузето је и 550.00 евра у свежњевима новчаница од по 10, 20 и 50 евра. Како се чува тај новац и за шта ће бити искоришћен?

Ситни апоени показују порекло таквог „прљавог” новца. Он је дошао са улице, од трговине дрогом. Тренутно се налази на рачуну Народне банке Србије. Следеће недеље имаћемо разговор са гувернером око начина коришћења тог новца, не желимо да буде пасиван док се не донесе решење о трајном одузимању. Наравно, ако суд утврди да је имовина стечена вршењем кривичних дела.

Да ли ће имовина одузета од наркодилера заиста бити уложена у вртиће и домове за децу, као што сте рекли на конференцији за новинаре?

Закон предвиђа да се део средстава користи за финансирање институција које се баве борбом против организованог криминала, пре свега полиције, тужилаштва и суда, као и за финансирање рада дирекције, а део средстава се може користити у хуманитарне сврхе. Средства ће бити додељивана вртићима, школама, сигурним кућама, институцијама које се баве запошљавањем младих, као и социјално најугроженијим грађанима. Постоје размишљања да се средства од закупа привремено одузете имовине усмеравају за народне кухиње или за помоћ институцијама као што је Дом за децу без родитеља у Звечанској, Дом за аутистичну децу на Бежанијској коси или Дом за хендикепирану децу у Панчеву.

Дом за незбринуту децу у Суботици донирали смо са пола тоне слаткиша који су били одузети као предмет извршења кривичног дела. Са градом Лесковцем водимо разговоре да у пословном простору од 250 квадрата, одузетом од осумњиченог за прање новца, буду смештени Центар за социјални рад и сигурна кућа за жртве насиља у породици.

Редакцији „Политике” јављали су се читаоци са идејом да имовина одузета од наркодилера буде дата институцијама које лече зависнике од дроге. Шта мислите о таквом предлогу?

Сматрам да овај предлог има смисла. То је један од већих проблема нашег друштва и морамо се са њим адекватно борити. Министарство правде ће у предстојећем периоду размотрити све могућности за реализацију ове идеје. Наш основни циљ је да минимализујемо штету коју су криминалци нанели грађанима Србије. Особе које су такви учинили зависним и препродавали им дрогу, уништавајући живот те деце и њихове породице, јесу онај део грађана којем држава и друштво треба и могу да помогну.

Државни секретар је јесенас оценио да би већ у првим поступцима могла бити одузета имовина у вредности од око сто милиона евра. Да ли је то и остварено?

Његова прогноза била је потпуно исправна. Мислим да смо већ близу те цифре. Према прелиминарној финансијској анализи, вредност до сада одузете имовине може да се мери десетинама милиона евра. Одузета имовина ПИК „Земуна”, зграде, хале, земљиште и остало, вреди 20 милиона евра. Само на једном рачуну у иностранству је пронађено милион евра. Заплењено је више од 40 непокретности и 30 аутомобила, од којих један вреди 100.000 евра, а затим и велике количине техничке робе. Вредност плаца у Шилеровој улици у Земуну је 1,2 милиона евра. Одлуком владе тај плац је додељен за изградњу полицијске станице. У Крагујевцу су јуче одузете три куће од осумњичених за трговину дрогом. Дакле, све то је више од сто милиона евра.

Имам сазнања да се и Тужилаштво за ратне злочине спрема да уђе у овакве поступке који им нови закон допушта.

Да ли је донета коначна одлука о намени одузете куће Милорада Улемека у Филмском граду?

Постоје размишљања да та кућа буде вртић, али има и идеја да се у њој отвори дом за пензионере. Још водимо разговоре о томе. Кућа Дарка Ерцега у Неродимској улици на Звездари, одузета је због трговине дрогом, додељена је служби која се бави решавањем проблема запошљавања младих.

Какву поруку шаљете грађанима Србије кад кажете да је раднику потребно два живота да заради један џип и да наркодилер за једно вече заради животну плату рудара?

Порука је да нема недодирљивих, да нико није јачи од државе и да ће бити приведен правди свако ко је чинио кривична дела. Други део поруке јесте да је поштен рад тог радника основна вредност нашег друштва. Желимо да будућим генерацијама пошаљемо поруку да се криминал не исплати, да је прави систем вредности поштење.

Добијали сте претње због овог закона. Оне су долазиле управо од оних који су сматрани „недодирљивима”. Да ли се такве претње настављају?

Од момента када је донета одлука да је неопходно спровести реформу правосуђа, као и интензивнију борбу против организованог криминала и корупције, свима нама који учествујемо у том процесу било је јасно да ћемо се суочити са бројним потешкоћама, па и претњама. Још једном могу да поновим да мене такве ствари неће дестимулисати нити зауставити. Сви „добронамерни савети”, СМС, писма и друге назнаке да треба да одустанем, неће ме зауставити да радим свој посао у интересу грађана Србије.

Од тренутка када је објављено ко је изабран за судије и тужиоце, постоје разни модели напада или покушаја деградације целог процеса. Између осталог, пласира се теза да су мишљења о кандидатима прибављена од БИА, што је нетачно. Позивам сваког да нам укаже на конкретан случај где постоји сумња да је то чињено. Сигурна сам да неће моћи да наведу ниједан пример. Свесни смо да смо пакетом правосудних закона, реформама, разбили мрежу устаљених коруптивних „шема” у правосуђу. Удари на реформу правосуђа у највећем делу су потекли од људи који су тесно повезани са организованим криминалом, нарочито са трговином наркотицима, чије су империје на овај начин угрожене.

Александра Петровић

-----------------------------------------------------------

Истраге против бивших судија

„Политика” има информацију да су отворене истраге против неколико неизабраних судија бившег Врховног суда и бившег Окружног суда у Београду. Да ли знате о чему је реч?

Као министар правде о томе немам сазнања. Нико не може бити поштеђен ко је учинио било које кривично дело и постоји јасан став о потреби за одлучном борбом против корупције, без обзира на то да ли је реч о судијама, тужиоцима, полицајцима, политичарима или било којој другој функцији. Томе у прилог говори чињеница да је Министарство правде предложило измене закона које су ступиле на снагу 1. јануара, а чије одредбе предвиђају да корупција у редовима највиших државних службеника, који су изабрани или постављени од стране владе или Народне скупштине, буде у директној надлежности Тужилаштва за организовани криминал.