Кризе на све стране

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 6. јуна – "Ракетна киша" из Северне Кореје је нови екстрем јаког стратешког невремена које је захватило свет, чак толико да ни суперсила не стиже да свуда разапне "кишобране" за заштиту сопствених интереса и интереса међународног поретка на чијем је челу. Кризе избијају на све стране, па и на местима где се Вашингтон највише ангажовао и остварио свој утицај, тако да овдашњи експерти констатују да стицај истовремених спољних ломова превазилази "регулаторску" моћ Америке.

– Тешко је присетити се било ког другог момента модерног доба у коме се Америка суочавала с тако много спољних изазова као сада – оценио је председник Савета за спољне односе Ричард Хас. Овај бивши функционер администрације Џорџа Буша уједно сматра да ће актуелни шеф Беле куће свом следбенику на том положају оставити у наслеђе "знатно више нереда у свету, а знатно мање средстава за његово сређивање".

Оваква и слична мишљења преноси данас "Вашингтон пост", уз напомену да је превеликим концентрисањем на Ирак без међународне подршке, администрација себи смањила моћ дејства у новим светским кризама. Свака ситуација отежава деловање у другој, сматра утицајни глобалиста и бивши председнички (Џимија Картера) саветник за националну безбедност Збигњев Бжежински. Па нова искушења Вашингтона пореди са жонглеровим, који мора да истовремено контролише много лоптица, при чему измицање само једне од њих може да упропасти целу представу.

Актуелни "жонглерај" Беле куће изазвао је различита реаговања. Опозиција и неки европски савезници сматрају да је Вашингтон већ неколико година био превише једносмеран па да се зато тешко сналази у вишесмерним кретањима. Функционери администрације тврде, како преноси престонични дневник, да је Америка управо ојачала своје дипломатске позиције, да сада води "знатно агресивнију вишестрану дипломатију него у првом Бушовом мандату", и да се то испољава у сарадњи са спољним партнерима у решавању иранског и севернокорејског питања. Председников саветник за националну безбедност Стивен Хедли тврди да ће та кооперација ускоро дати конкретан резултат – оштром осудом Савета безбедности УН на рачун ракетних тестова Пјонгјанга.

Али чак и "неоконзервативни јастребови", уочава "Пост", показују забринутост због текућег курса америчке спољне политике. Они би да се на севернокорејску провокацију одговори "показивањем мишића", то јест – снагом. Уредник "Викли стандарда" Вилијам Кристол заокружује низ невоља: "Северна Кореја испаљује ракете, Иран се нуклеаризује, контролу у Сомалији су преузели радикални исламисти, стање се у Ираку не поправља, а у Авганистану се погоршава."

– Влада је преокупирана ратом у Ираку па не стиже да се истовремено посвети низу других проблема – каже Моисес Наим, уредник магазина "Форин полиси". Хедли признаје да се "управо сада активирало много питања на интернационалном фронту", али понавља званичну тезу да је председник дао приоритет Ираку зато што је "победа тамо од суштинске важности за поражавање терориста и стварање нове демократије која ће бити светионик за друге земље Блиског истока".

"Светионик" није довољан да расветли прилично "тамне хоризонте" вашингтонске спољне политике, сугерише "Пост". Дуга листа проблема надвија се као облак, додаје, над завршним годинама Бушове администрације.

Поред већ наведених, као проблеме истиче и – "погоршавање односа с Русијом, нова заоштравања између Израелаца и Палестинаца, неизвесности после избора у Мексику… Други аналитичари нове ризике виде и у "левичарским скретањима" у Венецуели и Боливији, јачању Кине, подозрењу између нуклеарних сила као што су Индија и Пакистан, па и у "недовршеним пословима на Балкану".