Издвојене паре за фабрику воде „Макиш 2”

Када је прошле године одлуком градоначелника Драгана Ђиласа дошао на место првог човека „Водовода и канализације”, приоритет у раду Цвија Бабића, генералног директора тог предузећа, био је смањење трошкова пословања. Они су драстично умањени, а ове године градска влада определила је дуго чеканих 1.150.000.000 динара за наставак градње фабрике воде у Макишу. У разговору за „Политику” с поносом истиче да је то један од највећих пројеката, у рангу изградње моста на Ади, и најављује да не одустаје од „хајке” на неплатише који су направили рекордно дуговање веће од четири милијарде динара.

Нередовне платише сада су направиле један од највећих дугова према вашем предузећу. Како тече акција искључења, који су механизми којима ћете их натерати да плате рачуне?

Око десет одсто потрошача, углавном привредника, дугује нам више од 4.000.000.0000 динара, иако смо од првог новембра, због економске кризе, за пет одсто смањили цену воде и сада је можда и најнижа у Европи. Дужници су већином приватници – пекаре, ауто-перионице, сплавови... Сви они који троше много воде, што значе да добро послују, па тражимо да плате дуг. Позивамо их на разговор, упозоравамо, шаљемо тужбе, а сад смо кренули у велику акцију искључења. Прекинемо им доток воде, па ко хоће поново да је добије мора да плати.

За које послове су неопходне те милијарде које потражујете, где ћете их уложити?

Велике паре су у питању, морамо их добити. На рачун стижу сукцесивно. Првенствено ћемо трошити за реконструкцију мреже, имамо две велике црпне станице које вапе за обновом. Од средине фебруара бићемо укључени у преуређење Булевара краља Александра где ће наше предузеће постављати водоводну мрежу, а за канализациону ће бити задужен главни извођач радова. Већ смо набавили сав материјал, вредан 40.000.000 динара, а да ради друга фирма цена би била двоструко виша. Према плану пословања, у овој години предвидели смо замену 100 километара водоводне мреже и 40 километара канализационе.

Грађани се често жале да су им рачуни високи у односу на количину воде коју троше. Коме могу да се обрате за проверу инсталација?

Велики проблем могу имати житељи старијих зграда са једним водомером, јер су можда негде цеви оштећене. Саветујем да у зградама грађеним пре 30 и више година ангажују стручну фирму која ће им проверити све вертикале, могуће је да су већ зреле за замену. Исплатило би им се, дугорочно гледано. „Водовод” то не ради, ми смо задужени за одржавање мреже до водомера и молим суграђане чим примете неки квар на тој деоницида нам јаве. 

На којим локацијама су најстарије водоводне и канализационе цеви, када су постављене и које су приоритетне улице у којима ће ове године бити мењане?

Ове године заменићемо знатно више канализационе мреже него лане и то у Ломиној улици, Високог Стевана, Главној, Змај Јовиној и Цветановој ћуприји. Град ће финансирати и изградњу нове канализације у подавалским селима Пиносава, Зуце и Врчин, земунском насељу Шангај и на левој обали Дунава у Малом збегу. „Водовод” ће пројектовати и радити нову канализациону мрежу у земунским насељима Плави хоризонти и Школско добро, као и у селу Кумодраж.

У којим деловима града суграђани највише праве нелегалну водоводно-канализациону мрежу?

Највише је изграђена са приливом становништва деведесетих и градњом кућа у ободним насељима, што ниједан град није могао плански да испрати, а ни ми нисмо смели да постављамо цеви без планске документације. Позивам суграђане који намеравају да праве такву мрежу да им дамо бесплатаннадзор. Ма, и пројекат ћемо им урадити бесплатно, само да је направе како треба.

Постоји ли могућност да се уведе пречишћавање отпадних вода које се изливају у Дунав и Саву? Колика и каква улагања су потребна за то?

Београд је један од малобројних главних градова који немају постројење за њихово пречишћавање и градска влада финансира изградњу тунела код Великог Села. У њега ће стизати сва канализација изцентралног система града, а на крају ћемо поставити постројење за прераду отпадних вода. Цео пројекат кошта око сто милиона евра. Али, ипак, наш приоритет је да сви грађани добију канализацију до краја 2012. 

Градоначелник је разрешио дужности бившег директора „Водовода и канализације” и недавно поставио вас на ту функцију. Да ли је том приликом изразио нека очекивања? Дигла се и медијска бука да је на смену утицало плављење станова у Ресавској?

Није ми рекао да ли је незадовољан претходним годинама рада нашег предузећа. Морам признати да је било мало небриге о суграђанима чији су станови поплављени приликом преуређења Ресавске, требало им је пронаћи други смештај док не добију надокнаду и убрзати њену исплату. Не знам шта градоначелник очекује од мене, али ја сам њему и Управном одбору представио програм унапређења рада преузећа у 14 тачака и на основу тога сам прошлог септембра и изабран на ову функцију. Приоритет програма је смањење трошкова пословања, замена канализационе мреже, заштита животне средине, праведна наплата утрошене воде... Резултати су већ видљиви јер су губици од четири милијарде из 2008. године смањени на око четиристо милиона динара у овој години.

Како тече изградња фабрике воде „Макиш 2” – једно време радови су стајали? Има ли обећања да ћете добити новац за њихов наставак, упућени кажу да би то била највећа инвестиција после градње моста на Ади?  

То и јесте једна од највећих инвестиција. Градска влада је за наставак градње из овогодишњег буџета издвојила 1.150.000.000 динара, што је велики износ. Градња фабрике предуго траје, нисам задовољан том динамиком и мораћемо да је убрзамо. Европска банка за обнову и развој је уложила своју половину од 20.000.000 евра, град ове године улаже 12.000.000 евра, тако да ће на крају 2010. посао на „Макишу 2” бити 80 одсто завршен. Надамо се да ће остатак новца за окончање послова бити обезбеђен следеће године. Када фабрика проради, крећемо са обновом „Макиша 1”, који непрекидно без ремонта и озбиљне ревитализације ради од 1987. године.