„Врабац” – нови адут Војске Србије

Пројекат развијања „врапца“, првог домаћег система мини беспилотне летелице, на коме је више од две године радило десет стручњака Војнотехничког института (ВТИ), у сарадњи са Ваздухопловним заводом „Мома Станојловић“, налази се у завршној фази. Драган Шутановац, министар одбране, недавно је најавио да ће нови систем, који је премијерно летео крајем октобра 2009. године, бити промовисан на пролеће. Осим у војне сврхе, летелица која подсећа на авиомодел може да се користи и за извиђање терена приликом поплава и пожара, надгледање далековода и контролу саобраћаја. Многи сматрају да би „врабац“ могао добро да се пласира и на страним тржиштима, јер је јефтинији од сличних производа.

– Мини беспилотне летелице су средство које користе модерне армије за тренутно информисање о стању на терену, односно о позицији пријатељских или непријатељских снага. Летелица снима одозго, прикупљајући податке, и потом их преко даунлинка пребацује ка станици на земљи. Што је мања, то ју је теже уочити и оборити – објашњава за „Политику“ Игор Салингер, новинар и врсни познавалац ваздухопловства.

Према његовој оцени, ваздушно извиђање у коме се не користе беспилотне летелице много је компликованији процес. Извиђање са малих и средњих висина наређује Команда ваздухопловства команди 98. авијацијске базе на Лађевцима. Она шаље извиђачки авион „орао“ који има контејнер са камером, хипотетички излажући опасности авион и пилота, ако је реч о непријатељском терену. Потом „орао“ слеће на Лађевце, извади се и развије филм, и израде слике...

Историјат коришћења беспилотних летелица у Војсци Србије почео је претпрошле године, када је српска армија увела у употребу девет израелских „орбитера“, који омогућавају пренос информација у реалном времену.

А као што су за спортисте и војнике важни обука и тренинг, тако је и за стручњаке важно да наставе да конструишу. Како објашњава наш саговорник, било је и раније пројеката развоја оваквих средстава. „Утва” је својевремено радила једну беспилотну летелицу, али никада није ушла у употребу. Такође, израелске летелице својевремено су испитиване у ваздухопловном центру, размишљало се о набавци... На основу тих искустава, домаћи стручњаци стицали су неопходна знања да би даље наставили развој сопствених летелица.

– Држава је, без обзира на сву несташицу и техничке проблеме, на радост индустрије, инжењера и пројектаната одлучила да добрим делом одржава своју индустрију и развојне капацитете – наглашава Салингер.

Иначе, хрватска страна тврди да је захваљујући употреби беспилотних летелица имала реалну слику о покретима српских снага током борби за Крајину 1995. године, подсећа Игор Салингер. Такође, током НАТО агресије, америчке и француске снаге су их прилично користиле, поготово у првом делу сукоба. Међутим, били су врло опрезни у дејствима, јер су знали да летелица која се спусти испод 5.000 метара може лако да буде погођена или оштећена, објашњава Салингер.

-----------------------------------------------------------

Поређење са „орбитером”

И „орбитер“ и „врабац“ могу да остану у ваздуху више од сат и по. Оперативна висина лета израелске летелице је између 170 и 700 метара, а српске од 300 до 500 метара. „Орбитер“ функционише на даљинама до 15 километара, а оперативни радијус „врапца“ је 12 километара.

Т. Бојковић