Јевтиније до лепшег носа

Једна од малобројних установа на овим просторима која већ деценијама ради на популаризацији здравственог туризма је Институт за медицинску рехабилитацију "Др Симо Милошевић" из Игала, који је ових дана обележио тридесету годишњицу рада са пацијентима из Норвешке и других скандинавских земаља. У овај институт свакодневно пристижу стотине странаца који су закорачили у шесту деценију живота, али и младих који превентивно желе да провере здравствено стање.

– Имамо много пацијената који су преживели инфаркт или којима је уграђен стент. Пун пансион са пет терапија кошта 38 евра, а лекарски преглед 55 евра, док нам гости просечно остају 17,8 дана. Нажалост, немамо потписан уговор са српским фондом, тако да сви који долазе плаћају пуну цену боравка. Изашли смо у сусрет пољопривредницима из Војводине који могу да остваре 22 одсто попуста на наше услуге – рекао је Жељко Андрић, помоћник генералног директора за хотелијерство Института "Др Симо Милошевић".

И док се у Црној Гори диче чињеницом да из године у годину све више странаца долази у ову земљу због лечења, у Србији се ситуација у овој области није померила са мртве тачке. Сви су сагласни да свету треба показати каква се врхунска хирургија и иновативне методе раде у нашим болницама, али о оживљавању здравственог туризма нико не говори.

Министарство здравља нема јасну стратегију на који начин би ова област могла да се поново покрене, јер сматра да у болницама много људи чека на операције и прегледе. Али, како кажу у овој институцији, дали су одрешене руке институтима и клиникама да у договору са управним одборима могу да формирају цене услуга које би понудили странцима и на тај начин развијали ову врсту туризма.

– Неопходно је доста новца уложити у преуређење просторија и створити луксуз на који су странци навикли. Важно је да сваки пацијент има своје купатило, као и да му храна стиже да време, а ми имамо проблем чак и са недостатком сервирки због рационализације. Наш фонд треба да склопи уговоре са фондовима других земаља и понуди им наше услуге. Сви морамо да се запитамо над чињеницом да се код нас само отварају велелепне банке и да их нико не дира, а нас стално питају од ког новца преуређујемо зграде. Хирург који стално дежура има плату кафе куварице у банци, а уколико би се здравствени туризам развио добијали би бар мало веће плате – истакао је др Синиша Павловић, директор Института за кардиоваскуларне болести Клиничког центра Србије.

Они медицинари који се сећају срећних времена кажу да пре 20 година нисмо могли да се одбранимо од страних пацијената који су стизали из Западне Европе, Либије, Египта и других земаља, а да сада само понекад долазе људи из бивших југословенских република, који најчешће преко родбинских веза или путем Интернета сазнају које се све интервенције код нас обављају.

Проф. др Зоран Ковачевић, начелник нефрологије Војномедицинске академије, каже да се већ осам година бори да се идеја о боравку што више странаца због лечења спроведе са речи у дело.

– Здравствени туризам подразумева да имамо првокласне туристичке агенције које би уз ниске цене доводиле људе из Европе и Америке. Стоматолошке службе, лекари интерне медицине и хирурзи могу по много повољнијим ценама да збрињавају болеснике, него њихови лекари у иностранству. Такође, наши стручњаци морају да буду награђени за свој труд, а пацијентима сваки корак мора да буде испланиран док не стигну до нас. Држава мора да стане иза оваквог пројекта, јер је његова организација веома комплексна и не сме да дође до неког промашаја – истакао је др Ковачевић.

Др Драшко Карађиновић, портпарол Друштва приватних лекара и стоматолога Србије, објашњава да наши приватни стоматолози могу да парирају страним, али да су код нас цене поправке зуба вишеструко ниже.

– Стоматологија може да постане најбоља извозна грана и да прикупља велика девизна средства. Раније су Аустријанци и Немци ишли у Мађарску да среде вилицу, јер су цене тамо биле ниске. Уласком ове земље у Европску унију сада је тамо све скупо, па би зато ти пацијенти могли да се преоријентишу на наше стоматологе. Приватни сектор тражиће од Министарства здравља да што пре покрене иницијативу за освежавање здравственог туризма – нагласио је др Карађиновић.

Поређења ради, треба имати на уму да у западним земљама поправка зуба кошта око 50 евра, а код нас 20 евра, да за уградњу кука у Немачкој треба издвојити око 7.000 евра, а код нас 3.000 евра. За силиконске груди наши пластични хирурзи узимају око 2.500, а страни 10.000, за операцију носа 4.500 евра, док у Србији таква интервенција стаје 2.500 евра.

Све ово говори у прилог томе да су странци почели да размишљају о свом здрављу на другачији начин. Када испланирају одлазак на одмор, обавезно оставе неколико дана да би негде успут обавили операцију за коју би у својој земљи морали да издвоје огромне суме новца. Због тога, већина медицинара сматра да је наша шанса у томе да им пружимо што квалитетније интервенције у клиникама и опоравак у бањама, а да зарађени новац уложимо у опрему и побољшање услова за лечење наших грађана.

--------------------------------------------------------------------------

Азија погодна за интервенције

Све више пацијената из свих делова света у последње време одлучује се за операције у Азији, јер су цене у њиховим болницама вишеструко ниже него у Европи или Америци. Само клинике на Тајланду годишње имају више од 300.000 пацијената из иностранства и остварују приход од око 300.000.000 евра. Стручњаци кажу да, уколико се настави најезда пацијената у ове крајеве, њени лекари могу да зараде око милијарду евра у периоду од десет година. Сингапур је примио око 200.000 иностраних пацијената у 2002. години, али планира да до 2010. године дигне тај број на милион странаца.