Гориво са њива

НОВИ САД – Производња биодизела, уз практично велики допринос решавању глобалног проблема – стагнирању проширења и смањењу озонске рупе, нашој економији доноси неколико кључних предности: загарантовану цену и сигуран пласман уљарица, нове површине за производњу индустријских засада од уљаних култура, пореске олакшице без којих биодизел не би био конкурентан фосилном дизелу... Најзад, на дуже стазе, то је и успостављање нивоа у енергетици и екологији у законодавном оквиру Европске уније.

О свему овоме подробно је са стручног становишта расправљано и на округлом столу под називом "Правци развоја и стратегије производње и коришћења биодизела", одржаном  на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Том приликом је недвосмислено закључено да у Србији постоје реалне претпоставке за производњу биодизела, почев од кадровске оспособљености пољопривреде до квалитетних земљишних и климатских услова. Није без значаја што су његови организатори били наше угледне и стручне институције и удружења, јер ће оне својим ауторитетом свакако помоћи да се од идеје до праксе превали знатно краћи пут него што је то, иначе, обичај за наш пословични менталитет. На скупу је, иначе, учествовао велики број стручњака из Србије, Црне Горе, Хрватске, Словеније...

"Биодизел је шанса, али и обавеза. Пољопривреда има могућност да валоризује своју производњу, могућност упошљавања постојећих производних капацитета у уљарама и хемијској индустрији је евидентна, а и потражња за биодизелом и сировинама за његову производњу је и на европском и на светском тржишту у сталном порасту. Зато је неопходно што пре усвојити државну стратегију производње и коришћења биодизела у пракси, уважавајући специфичности наше економије и привреде како би се на најефикаснији начин овладало овом облашћу", указује поводом закључака овог скупа председник његовог организационог одбора професор др Тимофеј Фурман.

Од Министарства пољопривреде са овог скупа је затражено да обезбеди подстицајна средства за стварање услова за већу производњу уљарица.

Док стручњаци увелико расправљају у дугорочној стратегији производње биодизела, компанија "Викторија група" већ је почела свој пионирски посао: изградњу прве фабрике биодизела у Србији. Укупна вредност ове инвестиције је 15 милиона евра, а фабрика ће годишње производити око 100.000 тона овог еколошког горива које ће се добијати од соје, сунцокрета и уљане репице. Представљаће то најпрофитабилнију делатност већ постојеће Фабрике уља "Младост" у Шиду, која послује у оквиру "Викторија групе".

"Компанија ’Викторија груп’, једна од највећих компанија у агрокомплексу у нашој земљи, утврдила је стратегију развоја такозваног заокруженог производног система која обезбеђује реализацију наших визија на овим просторима. Срце целог система јесте Фабрика за прераду соје ’Сојапротеин’ у Бечеју, најзначајнији капацитет у овој производњи у југоисточној Европи који је пуну потврду своје тржишне вредности исказао управо у оквиру ’Викторија групе’. Фабрика уља ’Младост’ у Шиду, са дневним капацитетом прераде 600 тона сунцокрета и уљане репице дневно, такође, заузима врло важно место у развојним плановима ’Викторија групе’ и процењујемо да ће улагања у рафинацију биљног уља у гориво будућности – биодизел уз поменуту годишњу производњу додатно умногоме повећати значај и вредност целог нашег производног ланца", каже помоћник директора "Викторија групе" Јелена Митровић.

Она истиче да је компанија "Викторија група" међу првима не само препознала значај биодизела као горива будућности, већ је имала и "петљу" да са декларативних и теоријских указивања на тај значај пређе са речи на дела.

"Оно што је за биодизел можда и најважније јесте чињеница да је реч о обновљивом енергетском ресурсу јер се добија из пољопривредних култура и  у потпуности може да замени фосилно гориво у моторима са унутрашњим сагоревањем. Осим из биљних уља соје, уљане репице, сунцокрета, палме, биодизел је могуће добити и из отпадних уља и масти процесом трансестерификације, уз присуство катализатора. Може се користити независно или у мешавини са дизелом добијеним рафинацијом сирове нафте, и то у било ком односу. За друштво је то значајно јер употреба биодизела уско повезује енергетику, пољопривреду и екологију", указује Јелена Митровић.