Грчки циљ – Србија у Европи

"Грчка није пасивни посматрач. Учествујемо активно, не само зато што веома волимо Србију, већ и зато што је решавање косметског проблема у нашем националном интересу". Ово је за "Политику" изјавио Христос Панагопулос, амабасадор Грчке у Србији, одговарајући на питање о ставовима те земље у односу на актуелну ситуацију у јужној српској покрајини. Амбасадор Панагопулос се љубазно одазвао молби да одговори на неколико наших питања.

• Државна заједница Србија и Црна Гора је недавно престала да постоји. Да ли ће односи Грчке и Србије сада бити бољи?

– Грчка и Србија традиционално, кроз историју, имају изузетно добре односе. Наше везе су јачале, током векова, кроз изузетно тешке периоде у којима смо се налазили. Дакле, односи Грчке и Србије су данас одлични. Што се тиче даљег унапређења односа Грчке и Србије, са техничке стране, након недавног референдума, ствари ће сада бити само јасније.

Наиме, у претходном периоду у случају званичних посета из Београда, није увек било сасвим јасно ко кога представља: државну заједницу, Београд или Подгорицу. Ствари су сада далеко јасније.

• Да ли је Грчка само посматрач текуће рунде преговора о коначном статусу Космета?

– Грчка је земља у суседству, ми одржавамо одличне односе са свим учесницима у текућој рунди преговора о Космету. Не сматрамо себе пасивним посматрачима, напротив, грчка дипломатија је изузетно активна. Грчка је једина земља у региону са пуним чланством у евро-атлантским структурама: у том погледу Грчка се на позитиван и конструктиван начин користи том предношћу. Тренутно, Грчка је члан и Савета безбедности УН, што даље унапређује улогу дипломатије званичне Атине у текућем развоју прилика. То не значи да Грчка нити било која друга земља може појединачно да реши проблем таквог опсега. Наша главна порука је да решење проблема Космета треба да се заснива на одређеним, јасно дефинисаним начелима, а то су да решење треба да обезбеђује стабилност у региону, да треба да га прихвате све заинтересоване стране, да треба да служи потребама свих грађана Космета, као и да решење треба да обезбеђује европску перспективу. На основу тих начела, консултујемо се како са владом у Београду, тако и са нашим европским партнерима.

• Како оцењујете степен привредне сарадње Грчке и Србије? Где видите могућност за унапређивање пословно-економске сарадње? Како тече реализација европског путног Коридора 10 који треба да споји Грчку са централном Европом?

– На пољу економске сарадње Грчка и Србија бележе ванредно добре резултате последњих година. Грчка је данас водећи страни инвеститор у Србији и ова чињеница је од изузетног значаја за период транзиције кроз који пролази ваша земља, зато што обезбеђује капитал неопходан за реформе и зато што јача конкурентност српске привреде на страном тржишту. У овом тренутку, економска сарадња две земље један је од главних чинилаца даљег раста српске привреде.

Грчке фирме су до сада уложиле око 1,5 милијарди евра у српску привреду, и ако одређени преговори који се управо воде уроде плодом – а немамо ниједан разлог да у то не верујемо – ниво грчких инвестиција овде порашће на око две милијарде евра до краја 2006. године. Грчки бизнисмени нису дошли у Србију да искористе тренутак, зараде новац и врате се назад. Грчке фирме су дошле у Србију да би ту остале, и доприносиле напретку. већ данас око 20.000 људи у Србији ради у фирмама које су основане грчким капиталом.

Што се тиче Коридора 10, владе Грчке и Србије су се сложиле да је тај пројекат од стратешког значаја за две земље. Управо сада, делегације на високом нивоу Грчке и Србије у Београду разматрају економске аспекте пројекта Коридора 10. Ускоро би у Београд требало да дође и висока политичка делегација Грчке да настави разговоре са домаћинима о Коридору 10. Дакле, Коридор 10 није заборављена тема. Верујемо да би, ако све буде текло према садашњим показатељима, радови на Коридору 10 на југу Србије требало да почну пре краја 2006. године.

• На почетку сезоне летњих одмора у Србији влада велико интересовање за путовања у Грчку. Да ли Грчка може да утиче на увођење визних олакшица у систему "Шенген" за путнике из Србије?

– Суочавамо се сваки дан са овим осетљивим и значајним питањем. Грчка је ове године предузела смелу иницијативу да олакша грађанима Србије поступак предаје захтева за визу и преузимање пасоша. Не догађа се као некада да људи стоје од раног јутра пред амбасадом да би предали документе. Увели смо веома цивилизован систем заказивања термина за предају докумената неопходних за издавање виза, као и за преузимање пасоша.

Правила система "Шенген" су обавезујућа. Чинимо све да грађанима Србије, који намеравају да путују у Грчку, олакшамо процедуру око издавања виза. Радује чињеница што је у поређењу са прошлом годином број захтева за грчку шенгенску визу већи за скоро 100 посто. То је одлична вест.

На политичком нивоу, Грчка је једна од ретких земаља која је одлучила да посредством министра иностраних послова покрене иницијативу у ЕУ ради разраде начина за увођење визних олакшица за грађане Србије, које се односе на заустављање повећања цена издавања виза, али и за разматрање евентуалног укидања виза. Предложено је да омладина, научници истраживачи, новинари... лакше добијају шенгенске визе.