Бони и Клајд: разбојници с разлогом

Најновије књиге о одметничком пару Бони и Клајду подсећају на њихова романтична писма и Бонину меланхоличну поезију у супротности са међусобно нежним осећањима

„Најдражи, када те коначно пусте да изађеш, желим да почнеш да радиш..., немој више да улазиш у неприлике. Када будеш био чист и више не будеш морао да се кријеш, можемо излазити да се мало забавимо.“

Овако је двадесетогодишња Бони Паркер из Тексаса 1930. писала свом момку, робијашу, Клајду Бероуу, чезнући да се скрасе. Али судбина је за њих имала друге планове. Постали су најславнији разбојнички љубавни пар криминалаца, Бони и Клајд, лопови, пљачкаши, хладнокрвне убице, срамота за полицију и врућа вест за америчку штампу у туробно доба Велике депресије.

Иако је мит о Бони и Клајду одавно прешао границе Америке, тек за који дан први пут на шпанском језику биће објављене песме Бони Паркер, као и њена преписка са Клајдом. Издавачи књиге „Траже се љубавници, љубавна писма Бони и Клајда“ објаснили су да су пред читаоцима меланхолична поезија и сентиментална писма.

Срели су се у кући заједничке пријатељице. Одмах су знали да желе да буду заједно. Клајд се нашао иза решетака само месец дана касније. Док је био у затвору, све време су једно другом писали колико се воле. Иако је своју нежну страну разоткрио у писмима, а нека од њих нашла су се и у овој књизи, Клајд је у затвору постајао грубијан без шансе за поправни. Сам себи је исекао два прста да би избегао тешке физичке послове. Када се нашао на слободи, отишао је по Бони и више се никада нису раздвајали. Њихову љубавну причу овековечио је 1967. филм „Бони и Клајд“ са Феј Данавеј и Вореном Битијем. Мит је већ створен, филмом је цементиран. Али, откривају последња истраживања, као ни други, ни овај мит није у најближем сродству са истином.

Заједно су крали, пуцали на полицију, бежали од закона. Штампа их је пратила. Американци, измучени тешком рецесијом, без посла и наде, волели су да читају како двоје заљубљених клинаца пљачкају омрзнуте банкаре. Бони и Клајд као да су се светили за милионе сиромашних Американаца. Али, јесу ли стварно били тако опаки? Прошле године, у јеку најгоре економске кризе од Велике депресије, у Америци су се појавиле књиге са новим детаљима о судбини заљубљених одметника. Поједини аутори тврде да су медији направили од Бони и Клајда мајсторе обрачуна, док је у стварности било теже наћи две веће шепртље и два неспособњаковића од њих двоје.

У књизи „Тонути заједно, истинита, неиспричана прича о Бони и Клајду“ Џеф Гвин тврди да су они пљачкали на ситно, продавнице, бензинске пумпе и понеку банку. Неспособни за паметан план, отварали су ватру у паници, убивши званично 14 људи.

Многи злочини и врлине су им придодати, само је, слажу се сви истраживачи Бони и Клајда, њихова љубав стварно горела до краја. Увек су били заједно. Полиција их је ухватила у заседи у Лујзијани 1934. Осула их је мецима. Остали су мртви у аутомобилу, заједно, како је Бони и описала у својим стиховима.

Ј. Стевановић