Волим да нервирам мачо типове

Од седамдесетих година, када сам као тинејџер први пут отишао у Лас Вегас, па до данас ништа се није променило у коцкарницама – исти старомодни, мрачни и депресивни столови и апарати. Казинима је очајнички требао редизајн, каже Карим Рашид, један од најпознатијих светских дизајнера, у разговору за „Политику” путем мејла. Његов нови рулет за  српског организатора игара на срећу „Моцарт” управо је  представљен на Међународном сајму игара на срећу у Лондону.  

Карим Рашид (49) прославио се практичним дизајном једноставних линија и јарких боја. Креира све, од судова, преко одеће, до ентеријера. Шта год да ствара, то мора бити модерно, у складу с временом у коме живе савремени људи који не робују непотребним детаљима. Иза њега је више од 3.000 производа и 300 награда. Живи у Њујорку са супругом Иваном Пурић (29), хемијским инжињером, коју је пре неколико година упознао на једној журки у Београду. На њој је од главе до пете био обучен у розе, која му је поред беле омиљена боја.

Креирао сам рулете у разним бојама, али смо на сајму у Лондону приказали баш онај розе како бисмо оставили јак утисак и нервирали купце конзервативних мачо машина за коцкање.

Које области дизајна су за Вас најкреативније?

Оне које још нису исцрпљене. Индустрија намештаја јесте исцрпљена. Као што каже Теренс Конран, „има више дизајнера него столица”. Зато мене привлаче ентеријер авиона и болница, радијатори, топломери, опрема за теретане.

А у којим областима имате најмање шансе да се покажете?

У индустрији високих технологија. Погледајте мобилне телефоне. Сви су слични. И компаније не желе ништа да мењају. Осим тога, дизајнеру оставе да само „обуче” производ. Ја сам одувек желео да одлучујем о саставу производа.

И да ли Вам је то неко дозволио?

Да, дизајнирао сам мобилне телефоне у облику ручног сата, неуништиве телефоне од гуме, као и телефоне од картона који се бацају после шест месеци без и најмање гриже савести.

Да ли је модеран дизајн модеран само у смислу линија и боја или је комфор његов императив?

(/slika2)Савремени дизајн чини живот бољим и комфор је његов неодвојив део. Није све у форми. Уморан сам од тога да се људи плаше да уђу у своје ново, „дизајнирано” купатило пуно опасних оштрих ивица. То нема везе са савременим дизајном.

Ваш мото су практичност и удобност без сувишних детаља. Које ствари су превазиђене, али и даље у масовној употреби?

Модна индустрија је катастрофа. Мислим на хеланке, кравате, машне, шешире, високе потпетице, ручне торбе.

Које Ви материјале користите?

Најлон, отпоран на ватру, мрље. То је „паметан” материјал. Ту су и рециклирани и природни материјали као што су вуна, памук, лан. Купујем гардеробу од вуне која се не гужва и те ствари носим на путовањима.

Пошто је код Вас све најмодерније, да ли сте књиге заменили киндлом?

Киндл може, али само ако је у боји. Жао ми је, ја сам јако визуелан, и увек ми треба боја. Ретко читам књиге осим ако и оне нису пуне слика. „Њујорк тајмс” читам сваког јутра онлајн на мом лаптопу. Такође сва своја истраживања радим онлајн.

Дизајнирали сте флашицу за бебе која сама греје млеко. Још нешто овако практично?

Управо сам завршио саксију која сама залива цвеће.

Јесу ли Ваши производи еколошки?

Наравно. Корпе за отпатке које сам дизајнирао 1995. сада се праве од органске пластике. Мојих 50 последњих производа за интеријер су „зелени”.

Колико је Београд далеко од дизајна који Ви заговарате?

Невоља је што на ваше тржиште ретко долази намештај који је и квалитетан и приступачан. А када је о моди реч, боље је да је не коментаришем јер се српски мушкарци облаче исувише конзервативно. Жене су већ мало отвореније.