Ко су људи који седе поред кутија

На трећем спрату новог кинеског тржног центра у блоку 70, на Новом Београду, осванула је привремена галерија. Шест младих уметника различитих сензибилитета изабрало је ову неочекивану локацију за изложбени простор тако да ће све до 1. марта бити изложени њихови радови, чији је циљ давање ауторског коментара на савремене социолошке тенденције али и интеракција са локалном заједницом.

– Нови кинески тржни центар намењен је за издавање и продају пословног простора, а док се то не догоди, у овом прелазном периоду, добио је нову намену и угостио пројекат под именом „Прелази”.

Широк је распон уметника који су активирали ову локацију: од архитеката, дизајнера, илустратора до редитеља, а читав пројекат је урађен под покровитељством Министарства културе РС и Секретаријата за културу Београда. Кинези су сарађивали са уметницима док су на лицу места постављали своје радове, а каталог изложбе је због њих двојезичан, на српском и кинеском. Кинези су на отварању врло лепо реаговали на овај догађај, а за посетиоце смо обезбедили њихов традиционални пудинг од пиринча – рекла нам је историчарка уметности Аница Туцаков.

Пажњу посетилаца највише је привукла гигантска картонска кутија, састављена од неколико десетина мањих, у коју може и да се уђе, чија унутрашњост је са свих страна „обложена” огледалима и новогодишњим светиљкама. Аутор рада „Кутија” је филмски редитељ Стефан Арсенијевић који се, чини се, једини позабавио психолошким аспектом целе ове приче.

– Када помислимо на кинески тржни центар, прво нам на памет падну кутије препуне ствари које долазе издалека. То су кутије које су нам сачувале нешто достојанства јер су у њима доступне ствари које личе на оне недоступне. Кутије које су нам омогућиле разне врсте сиромашног гламура. Из године у годину. Годинама. Правећи овај рад запитао сам се ко су људи који седе поред тих кутија. Да ли смо их упознали и колико смо слични? Одакле долазе и како нас виде? Да ли су после свих ових година постали Новобеограђани? Колико су нас променили? Да ли би дошли на изложбу? – пита Стефан Арсенијевић, и додаје да његова кутија само споља делује одбојно али је унутра пријатнија, има душу, одређену причу и сценографију, па се, ваљда, зато свако ко у њу уђе и фотографише.

Дизајнер Александар Маћашев, који живи у Њујорку, у свом раду се позабавио економским могућностима једне од најмногољуднијих кинеских заједница ван Кине, окупљеној у области Chinatown на Менхетну. Мноштвом кутија распоређених у облику континената, интердисциплинарни Контра студио показао је економску експанзију и кинеско „освајање” света, док је графички дизајнер Небојша Цветковић у свом раду актуелизовао однос према традиционалним кинеским уметностима и вештинама. Заставом и химном „Боже правде” Игор Миловановић је тумачио различите потребе за идентитетом и упориштем, а феномен разноврсности масовне кинеске производње био је провокативан за уметницу Верицу Сокановић.