Ko su ljudi koji sede pored kutija

Na trećem spratu novog kineskog tržnog centra u bloku 70, na Novom Beogradu, osvanula je privremena galerija. Šest mladih umetnika različitih senzibiliteta izabralo je ovu neočekivanu lokaciju za izložbeni prostor tako da će sve do 1. marta biti izloženi njihovi radovi, čiji je cilj davanje autorskog komentara na savremene sociološke tendencije ali i interakcija sa lokalnom zajednicom.

– Novi kineski tržni centar namenjen je za izdavanje i prodaju poslovnog prostora, a dok se to ne dogodi, u ovom prelaznom periodu, dobio je novu namenu i ugostio projekat pod imenom „Prelazi”.

Širok je raspon umetnika koji su aktivirali ovu lokaciju: od arhitekata, dizajnera, ilustratora do reditelja, a čitav projekat je urađen pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture RS i Sekretarijata za kulturu Beograda. Kinezi su sarađivali sa umetnicima dok su na licu mesta postavljali svoje radove, a katalog izložbe je zbog njih dvojezičan, na srpskom i kineskom. Kinezi su na otvaranju vrlo lepo reagovali na ovaj događaj, a za posetioce smo obezbedili njihov tradicionalni puding od pirinča – rekla nam je istoričarka umetnosti Anica Tucakov.

Pažnju posetilaca najviše je privukla gigantska kartonska kutija, sastavljena od nekoliko desetina manjih, u koju može i da se uđe, čija unutrašnjost je sa svih strana „obložena” ogledalima i novogodišnjim svetiljkama. Autor rada „Kutija” je filmski reditelj Stefan Arsenijević koji se, čini se, jedini pozabavio psihološkim aspektom cele ove priče.

– Kada pomislimo na kineski tržni centar, prvo nam na pamet padnu kutije prepune stvari koje dolaze izdaleka. To su kutije koje su nam sačuvale nešto dostojanstva jer su u njima dostupne stvari koje liče na one nedostupne. Kutije koje su nam omogućile razne vrste siromašnog glamura. Iz godine u godinu. Godinama. Praveći ovaj rad zapitao sam se ko su ljudi koji sede pored tih kutija. Da li smo ih upoznali i koliko smo slični? Odakle dolaze i kako nas vide? Da li su posle svih ovih godina postali Novobeograđani? Koliko su nas promenili? Da li bi došli na izložbu? – pita Stefan Arsenijević, i dodaje da njegova kutija samo spolja deluje odbojno ali je unutra prijatnija, ima dušu, određenu priču i scenografiju, pa se, valjda, zato svako ko u nju uđe i fotografiše.

Dizajner Aleksandar Maćašev, koji živi u Njujorku, u svom radu se pozabavio ekonomskim mogućnostima jedne od najmnogoljudnijih kineskih zajednica van Kine, okupljenoj u oblasti Chinatown na Menhetnu. Mnoštvom kutija raspoređenih u obliku kontinenata, interdisciplinarni Kontra studio pokazao je ekonomsku ekspanziju i kinesko „osvajanje” sveta, dok je grafički dizajner Nebojša Cvetković u svom radu aktuelizovao odnos prema tradicionalnim kineskim umetnostima i veštinama. Zastavom i himnom „Bože pravde” Igor Milovanović je tumačio različite potrebe za identitetom i uporištem, a fenomen raznovrsnosti masovne kineske proizvodnje bio je provokativan za umetnicu Vericu Sokanović.