Сви погледи упрти у државу

ВАЉЕВО – У Бранковини код Ваљева током викенда одржана је 44. манифестација "Дани малине", посвећена једној од најпрофитабилнијих воћки у Србији – малини, али тек да се испоштује традиција. Лепо време и пријатни амбијент овог историјског места највише су пријали бројним гостима, док су малинари и стручњаци били видно забринути и незадовољни. Разлог је озбиљна криза у коју је запала ова производња, као и мало конкретних предлога и решења за њено превазилажење.

 Додуше, простор на којем је око 30 произвођача из ваљевског краја и Подгорине изложио црвене плодове одавао је сасвим другачији утисак. Међутим, ти исти произвођачи нису крили да је овогодишњи род, због лоших временских услова, болести, лошег несертификованог садног материјала и недовољне примене агротехничких мера, подбацио и до 40 одсто у односу на прошлу сезону. Због те чињенице организатор манифестације "Ваљево-турист" није проглашавао најбоље малинаре, већ је сваком од оних који су се одазвали учешћу на овој манифестацији доделио захвалницу, а спонзори скромне поклоне.

 И пропратно саветовање о проблемима гајења, прераде и пласмана малине, којем се одазвао мали број стручњака, такође је потврдило да је ова грана воћарства у озбиљној кризи и дезоријентацији. Један од разлога је, како је то дијагностиковао Александар Лепосавић из Института за воћарство у Чачку, што се у Србији гаји на преко 95 одсто површина малина сорте "виламет", која "трпи" нерад и незнање. Такво понашање, додао је он, морало је једног дана да испостави рачун. Међутим, уз све наведене тешкоће и невоље, др Слободан Миленковић, директор чачанског института, поручио је малинарима да се не предају, нити одустају. По његовом мишљењу, тржиште неће моћи за још неколико година да регулише ову производњу и стога је неопходно њено субвенционисање од стране државе. Да би се до такве помоћи дошло саветовао је малинарима да се организују кроз удружења како би могли као субјекти да иступе пред државу, привредне коморе и локалне самоуправе. Мишљења је да и они схватају да се сви, па и воћари, налазе у вртлогу транзиције где су сви облици помоћи, разумевања и сналажења преко потребни.

 Чедомир Николић, директор и сувласник "Подгорине-фрукт" из Осечине, која у свом саставу има једну од највећих хладњача и прерадних капацитета за воће у овом делу Србије, сматра да је криза последица наше опуштености, уситњених површина, малих приноса, лошег сортимента и садног материјала, као и непознавања шта се дешава у свету и окружењу.

 – Свет улази у посао гајења малине, па је тако Пољска већ прешла наше оквире, а до пре седам-осам година није их било нигде. И Чиле производи знатне количине. То чини и Кина, али, срећом, не још много, јер када почну онда смо готови. Зато нам не преостаје ништа друго већ да ставимо прст на чело и кажемо себи да морамо почети да производимо малину онако како савремени свет захтева. То значи на већој површини и уз далеко веће приносе и бољи квалитет. Само нас то може спасти, јер на малим парцелама нема будућности. Наши сељаци заборављају да ће Европа, како јој се приближавамо, тражити да субвенције у пољопривреди буду све мање. Отуда и мој предлог да се морамо боље организовати и уздати сами у себе", казао је Николић, уз напомену да смо ми и појединачно и заједно кадри да превазиђемо насталу кризу у овој производњи.

--------------------------------------------------------------------------

Цене и лешинари

И поред тога што доста поуздани подаци с терена говоре да ће уместо планираних 90.000 ове године бити убрано и преузето око 40.000 тона малине, актуелне откупне цене и даље задају главобољу произвођачима. По речима Љубише Јовановића из удружења малинара Осечине, томе највише кумују такозвани лешинари, како је назвао посреднике између произвођача и хладњачара.

 Они су, како је објаснио, "пратећи" стање на тржишту новца, формирали откупне цене које се зависно од хладњаче до хладњаче крећу у распону од 35 до 70 динара за килограм. Такво понашање назвао је грубом пљачком српских сељака.