Средом не служимо госте, дођите сутра

Суграђани који науме да се после напорног рада опусте у омиљеној кафани или кафићу не треба да се зачуде ако ускоро, уместо љубазног конобара на којег су навикли, усред среде набасају на закључана врата. Нацртом измена градске одлуке о радном времену угоститељских, занатских и трговачких објеката предвиђено је да власници локала сами одаберу дан када неће гостити посетиоце. Надлежни кажу да су ове промене у складу са Законом о туризму донетим прошле године. Како ће изгледати коначни текст документа, знаће се када Министарство економије и регионалног развоја донесе подзаконска акта.

– Одредба о нерадном дану постојала је и раније, али уз услове који нису били најпрецизније дефинисани. Тако је важило да газде могу да не раде један дан у седмици само ако у околини постоји неколико других локала у које би гости могли да оду – објашњава Жељко Ожеговић, члан Градског већа и председник радне групе за израду одлуке.

Када одаберу којим даном неће радити, власници кафана и кафића мораће да истакну обавештење о радном времену. За непоштовање ове одредбе, или у случају да локал закључају дуже од једног дана, запрећена је казна која може достићи и 500.000 динара. Одлука није рестриктивна, па ће власници, ако им се исплати, моћи да раде целе седмице непрестано, уз поштовање обавеза према запосленима у складу са Законом о раду. Угоститељи ће имати могућност и да промене одлуку о томе којим даном неће отворити врата за посетиоце, уз дужност да истакну ново обавештење.

Александар Јовановић, директор Угоститељског предузећа „Варош капија”, поздравља измене. Он верује да ће се на тај начин многи определити да нерадну недељу замене неким радним даном који ће искористити за одмор.

– Тако ће посетиоци који желе недељом да оду у ресторан имати већи избор, јер данас има пуно објеката који су затворени последњег дана у седмици – објашњава Јовановић.

Он додаје да ће „ударни” ресторани „Варош капије” – „Коларац”, „Пролеће”, „Парк” и „Знак питања” – наставити да раде свих седам дана. Непрестано отворена врата, по његовом мишљењу, најбоље је решење за кафеџије „јер су гости навикли на то”, упркос томе што је промет у кафанама „Варош капије” од новембра до данас, у односу на исти период прошле године, опао за око 20 одсто.

Никола Димитријевић, председник Општег удружења угоститеља Београда и власник чувеног „Франша”, каже да недељом у престоници ради између 30 и 35 одсто угоститељских објеката, што је „довољно да подмири тражњу”. Од тог броја у време ручка попуњено је око 70 процената, а увече једва више од 15 одсто.

– Многе угледне кафане, које у току седмице врве од гостију, пусте су недељом увече. То мења доживљај, јер кад уђете у полупразан локал није вам баш пријатно – каже Димитријевић.

Он сматра да су предложене измене „паметне” и наводи пример једне старе одлуке која „до пре неколико месеци дуго није спровођена”.

– Угоститељи су били прилично изненађени када је комунална инспекција почела одједном да контролише да ли се поштује одлука из 2004. године којом је предвиђено да сви објекти морају да раде седам дана у недељи. То је озбиљан економски изазов, јер да бисте то постигли морате да повећате број запослених и урачунате нове дохотке када ни за старе немате довољно. Друга могућност је да израбљујете особље, што не долази у обзир. Није проблем да ресторани непрестано раде за време важних културних и спортских догађаја попут „Феста” или Универзијаде, али је то тешко изводљиво свих 365 дана. Зато су предложене измене добре, јер ни граду није интерес да тера неког у губитак – истиче Димитријевић.

Иако ће угоститељска предузећа о увођењу нерадног дана одлучивати на највишем нивоу, биће консултовани менаџери ресторана који су у њиховом саставу. Жарко Ратковић, директор УП „Вишњица”, каже да ће се у овој фирми при избору дана за одмор руководити договором са управницима својих кафана, али и статистичким подацима.

– Ми пратимо колики је приход и интересовање гостију, као и број посетилаца у нашим ресторанима. У складу са тим планираћемо радно време. Ексклузивнији ресторани наставиће са седмодневним радом, а нерадни дан биће уведен у мање прометним објектима – објашњава Ратковић.

Уколико би распоред нерадних дана у различитим кафанама био „измешан”, поставља се питање где ће љубитељи капљице и добре атмосфере моћи да нађу стални азил? Један од могућих одговора је ресторан „Спорт” на Аутокоманди, односно на самом почетку Улице војводе Степе. Призор виђен у петак око десет сати на овом месту није, додуше, репрезентативан – кафана је готово празна. То неће поколебати управника Миљана Шћекића да задржи седмодневно радно време.

– Никад не знаш кад ће ти неко свратити у кафану. Ако баш тад налети на закључану браву, више неће долазити. Суботом и недељом ћемо такође радити, јер је тада одличан промет, пошто гости најчешће долазе на породични ручак – објашњава Шћекић.

Осим услуге у ресторану, „Спорт” радним данима доставља храну двема школама и једној грађевинској фирми. То је додатни разлог због кога неће бити уведен нерадни дан.

А кад у „Спорту” наступи фајронт, обожаваоце кафане дели неколико пешачких прелаза од „Ужица”, ресторана за који газда Радомир Караклић пола у шали а пола у збиљи каже да за 20 година ниједном није затворио врата. Једна од малобројних кафана, ако не и једина у граду која од како је основана ради 24 сата, жива је у свако доба дана и ноћи. Газда Каре, како га зову, каже да ће локал и убудуће радити нон-стоп.

Димитрије Буквић

-------------------------------------------------------------

Ноћ кафана у „Ноћи музеја”

Жарко Ратковић наводи занимљиве податке које је показало искуство „Вишњице”. Најмање промета има понедељком, а у неким локалима догађа се и да је субота „мртва”, поготово лети. У последње време, додаје Ратковић, помера се време доласка на породични ручак – некад је било уобичајено да се чланови породице у кафани окупе око поднева, док данас тај чин одлажу за 15 или 16 сати.

– Увек су могуће измене радног времена ако буде конкретних догађаја који би могли да повећају промет. Ако се у Београду одржава, на пример, „Ноћ музеја”, онда ће то уједно бити и ноћ кафана – духовит је наш саговорник.