Пилот са путном торбом
На свету живи седам врста пеликана, необичних птица које се могу препознати по кљуну дугом и до пола метра, са чије доње стране виси огромна кеса. Пеликани су тешки од четири до седам килограма, док им је распон крила и до два и по метра. Кости су им веома лагане и чине свега десет процената тежине птице.
Аустралијски пеликан може се видети широм Аустралије, Нове Гвинеје, западне Индонезије, а понеки примерак залута и на Нови Зеланд и западнопацифичка острва. Живи у близини река, језера, мочвара или поред мора. Храни се углавном рибом, али ако има прилику, једе и љускаре, пуноглавце и корњаче. Не одбија ни храну коју му понуди човек, а када је његова трпеза оскудна не преза од тога да поједе и паче или галеба. Аустралијски пеликани врло ретко сами крећу у потрагу за храном. Најчешће на ручак креће цело јато, понекад, чак, и две хиљаде птица.
Кљун аустралијског пеликана је веома осетљив и омогућава му да пронађе рибу у мутној води. На кљуну се налази и кука која спречава да из њега исклизне тек уловљена риба. Пеликан вешто окреће рибу све док њену главу не окрене према свом грлу, а затим замахне главом и прогута је.
Природа је вешто извајала кљун ове птице. На доњу вилицу пеликана причвршћене су две танке савитљиве кости са којих виси велика кеса. Када би се напунила, пеликанова "торба" би могла да понесе чак 12 литара воде.
Упркос увреженом мишљењу, кеса пеликану не служи за чување хране, већ као рибарска мрежа. Кад улови рибу, птица прислони кесу на своје груди како би из ње исцедила воду, а затим гута уловљени плен. Осим тога, забележени су и случајеви да ове птице када ожедне у кљун сакупљају кишницу.
Пеликани су велики путници. Да се не би уморили док лете, користе ваздушне струје на висинама до, чак, три километра. У ваздуху понекад остају и по 24 часа.
У време парења на скровитим обалама се окупе колоније од, чак, 40.000 птица. За наклоност женке бори се и по десетак мужјака који је прате, претећи једни другима и машући кљуновима како би привукли њену пажњу. Како "парада" одмиче, удварачи одустају један по један. Оног који преостане женка доводи до рупе коју је ископала у земљи и обложила перјем како би у њу снела јаја. У размаку од по три дана женка снесе до три јајета о којима се 35 дана брину оба родитеља. Прво младунче је најкрупније и често убија своју браћу. Већ после месец дана млади пеликани напуштају родитељско гнездо и формирају групе од стотинак птица у којима остају око два месеца како би научили да лете и осамосталили се.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
