Троваче на сунце

Када би на вратима писало: "У овој посластичарници можете да купите сладолед са стафилококом" тешко да би и најхрабрији сладокусци крочили даље од прага тог слатког царства. А онда не би било много повода ни да се сваког лета пишу текстови о (не)квалитету сладоледа којим се бранимо од врућине. Београдска санитарна инспекција је пре неколико дана саопштила јавности да је од 190 узорака сладоледа узетих у 91 занатској радњи, свега 33 било неисправно, с при том је начелник истакао да је веома задовољан резултатима контроле. И не чуди, лане је било, каже, готово два пута више узорака с бактеријама које се у сладоледу не очекују.

Како су то посластичари и угоститељи у року од годину дана постали пажљивији и пуни разумевања за здравље купаца сладоледа? Начелник каже – углавном захваљујући казнама које су изрицане: двадесет хиљада одмах на месту где је неисправна намирница откривена или сто до петсто хиљада динара ако се случај оконча код судије за прекршаје. Они који су мислили да ће плаћањем глобе решити проблем с инспекторима и наставити да праве ледену посластицу по старом рецепту, добили су обећање да ће им санитарци још чешће свраћати у радњу и кухињу.

Ако санитарним инспекторима скинемо овог пута капу за урађен посао и добар резултат у раду, не можемо а да се не запитамо, зашто сваке године у њиховим извештајима не можемо да прочитамо ни једно једино име. Ни власника посластичарнице, ни назив радње, адресу, ни назначено место где је затечена покварена посластица. Могли смо пре петнаестак година, када су сезонске анализе сладоледа и намирница у београдским продавницама организовали стручњаци Центра за потрошаче при Заводу за економику домаћинства Србије, заједно с Градском конференцијом потрошача. Поменуте институције су се угасиле, нестало је пара, нестало је добре воље и храбрости инспектора да се купцима каже шта и где конкретно за своје паре једу и пију.

Почело је увијање у бројке: узетих узорака, наплаћених казни, уништених намирница, предузетих мера и процената сваке врсте. Али то ништа не значи ономе ко буде те среће да сврати у посластичарницу где сладолед има стафилококе и остале непријатеље нашег стомака. Да се и други не би тркали с њим на путу до тоалета или не дај боже лекара, добро би било да се саопшти које би посластичарнице требало заобилазити. Јер то значи највише. Још се многи новинари београдских редакција сећају како је власник једне сендвичаре недалеко од Зеленог венца окретао њихове телефоне да моли да се не објављује да је баш код њега откривен мајонез са "милионима" штетних састојака.

Немцима је, тврде упућени, много лакше него нашим потрошачима, јер се њихови инспектори не либе да видно обележе радњу коју би требало избегавати због неправилности разних врста. Они штите интересе купаца и нису нимало сентиментални према економском интересу газда.