Плоча од белгијског камена

У централној Холандији у близини града Едеа, на 110 километара од Хага, у селу Гардерен на приватном гробљу протестантске цркве налази се споменик српским војницима који су се по завршетку Првог светског рата нашли ту у логору заједно са француским и белгијским ратним заробљеницима, путујући из Немачке својим кућама.

Јануара 1919. године у том логору је од шпанског грипа умрло 29 српских војника и они су сахрањени на месном гробљу где су им Холанђани подигли споменик за који се донедавно није знало. Споменик подсећа на српске крајпуташе. Вертикално постављена камена плоча од белгијског камена, висине око 1,8 метара, ширине око 50 центиметара и дебљине око 20 центиметара, на којој су имена српских војника исписана на француском, али на полеђини споменика и ћирилицом, у врло лошем је стању.

На Задушнице, 10. јуна ове године, наш амбасадор у Холандији др Радослав Стојановић на позив српског културног клуба дијаспоре "Пријатељство" посетио је град Еде и присуствовао служби коју је у дворишту протестантске цркве, коју њен холандски пастор уступа Србима, одржао прота Војислав Билбија из Ротердама.

После посете гробљу, искрено дирнут чињеницом да су српске кости расуте широм Европе, али и Африке, па и Азије, наш амбасадор је обећао да ће се у Србији наћи гранит, јер га у Холандији нема, и да ће се прикупити четири-пет хиљада евра колико је потребно да се направи нови споменик, "да се одужимо нашим прецима који су прославили српско име".

Овај споменик је средином прошле године случајно пронашао холандски професор Јован Качаки, а после много година захваљујући локалном пастору, пензионисаном полицијском инспектору Хајсану Хинкелу, познатом у том крају по прикупљању хуманитарне помоћи за Србе, како у Србији, тако и у Републици Српској, уз непосредно ангажовање управника тог гробља, споменик је провизорно заштићен. Стављена је мермерна плоча на врх споменика, да би се зауставило даље пуцање споменика по дужини, а пукотине су затворене силиконом. Поред тога, Холанђани су, како каже амбасадор Стојановић, уредили и подножје споменика који се налази на крају алеје, издвојен од других споменика и заиста доминира читавим гробљем.

У сарадњи с Новицом Савићем, председником Српског клуба пријатељства, Холанђани су већ прикупили око 1.000 евра за израду новог споменика који би био направљен по копији старог. Постоји предлог да се поред споменика стави и крајпуташ, а за све то постоје дозволе холандских локалних власти.

– Наше данашње име је окаљано, што пропагандом, што злочинима у ратовима 1991–1995. на тлу бивше Југославије које су починили нечасни потомци наших часних предака. Енглески амбасадор Крафорд је рекао да Србија има два проблема – један је што има лош имиџ у свету, а други је што Срби тога нису свесни. За ово кратко време амбасадорског деловања имао сам прилике да се уверим у истинитост ових речи, и мислим да треба, корак по корак, да поправљамо тај имиџ. И обнова овог споменика била би један мали корак – каже др Стојановић.

На овом споменику уклесано је: "Умрли за Србију. Благородна отаџбина Србија".

Испод тога ређају се имена: Д. Ј. или Ђ. Вукосављевић, С. Богосављевић, М. Милосављевић, Д. Ј. или Ђ. Стојадиновић, Н. Брчаревић, М. Дамјановић, М. Миладиновић, И. Антонијевић, И. Стефановић, М. Марјановић, А. Милошевић, П. Мартиновић, С. Маринковић, М. Милојевић, В. Бошковић, М. Матијевић, Д. Мијатовић, А. Станковић, В. Симоновић, С. Лазаревић, В. Вукотић, Т. Митровић, В. Митровић, Б. Радовић, М. Николић, С. Васић, Д. Ј. или Ђ. Перић, В. Матић и Б. Лазић.